АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
БЕОГРАД 13.02.2011.
Press: ЗА ЖРТВЕ МОБИНГА ОТВАРА СЕ ПОСЕБНА АМБУЛАНТА!
Press
Због повећаног броја пацијената који траже помоћ лекара, Институт за медицину рада планира да отвори амбуланту за жртве мобинга!
АЛАРМАНТНО СЕ ПОВЕЋАВА БРОЈ ЗЛОСТАВЉАНИХ НА ПОСЛУ... Др Марјана Тркуља, психијатар Института за медицину рада, каже да углавном психопате тлаче запослене
Др Марјана Тркуља, психијатар са Института и стручњак за стрес, каже да се на основу неколико параметара може закључити да је број жртава мобинга последњих година драстично порастао, али и да Срби мало знају о томе како могу да се заштите од терора послодавца.
- Ако су стрес и страх од незапослености најчешћи узроци мобинга и ако се зна да сваки други запослени у Србији има стрес на раду, као и да смо према истраживању „Медијум галупа" четврти у свету по страху од отказа, може се са великом сигурношћу тврдити да је мобинг у Србији веома распрострањен. Институту се од почетка ступања на снагу Закона о спречавању мобинга јавља много више људи него раније. Зато ми имамо идеју да отворимо амбуланту - каже др Тркуља за Пресс.
Као ратне трауме
Истраживања Хајнца Лемана, немачког психијатра и пионира у истраживању ове области, показују да је степен стреса људи који су под мобингом једнак посттрауматском стресном поремећају оних који су били у рату. Врло често након мобинга може доћи до трајне промене личности, па особа постаје неповерљива, почиње да се опија, дрогира или се изолује.
Истраживања показују да је у државном сектору најчешћи мобинг претрпавање послом, а у приватном сектору уплитање у приватни живот. Србија није средина која је довољно освешћена у погледу мобинга, а људи се плаше реваншизма и добијања отказа. То је најбоље показао случај Весне Гаћеше, директорке Агенције за лиценцирање стечајних управника, коју 12 радника оптужује за мобинг, али од којих су сви, говорећи за Пресс, инсистирали на анонимности.
Др Тркуља саветује онима који сумњају да су жртве да прикупљају писани материјал, доставке, решења, преписке са оним ко их злоставља, или да воде дневник како би имали било какве описиве доказе осим сопственог убеђења. Докази могу бити и снимци разговора, а колеге сведоци мобинга.
- Треба се обратити особи која је у фирми одређена за посредника у решавању проблема мобинга, али и свом лекару, психијатру, медицини рада, пријатељима. Мобинг не треба сакривати и не треба га се стидети већ му стати на пут, јер су они који злостављају запослене често психопате које имају поремећај личности и из своје инфериорности врше терор - истиче др Тркуља.
Жртве се најчешће жале на напетост, снижен праг толеранције, несаницу, да им се врзмају исте мисли по глави како да разреше неки проблем, да имају осећај кривице а касније бес и љутњу, главобоље, висок притисак, повећан апетит... По закону, служба медицине рада може да дијагностикује неки од ових симптома и повеже са условима на послу, а да после психолошког тестирања особе да дијагнозу стреса на раду који се може користити као доказ на суду.
- Особа је под стресом, деградирана, понижена, у почетку има осећај да је сама крива па се преиспитује. Не може да схвати да је у питању мобинг и повлачи се у себе. Тамо где стрес и психички терор делују дуго, као последицу добијамо психосоматска обољења. Онда се јављају гастритис, псоријаза... Цела та ситуација смањује имунитет и може да доведе до развоја других болести. Често се јављају грчеви у мишићима, болови у леђима, осећај да вам се не иде на посао, не устаје ујутру из кревета - завршава Тркуља.
А. Митић |