ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
12.01.2011.
ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ ГЛАДУЈЕ У СРБИЈИ
12. јануар 2011. | 08:13 | Извор: Новости
Београд -- У Србији око 650.000 људи живи испод или на граници сиромаштва, а готово 600.000 нема посао, што је за 140.000 више него на почетку кризе.
Саветница председника Србије за социјална питања Гордана Матковић наводи да је у прошлој години било преко 100.000 више оних који живе испод линије сиромаштва него у 2009. години.
"Сиромаштво се повећава од 2009, а још више се повећало прошле године. Према проценама за прву половину 2010. годину, 650.000 људи не може да задовољи ни најосновније потребе", каже она.
Матковић објашњава да сви који троше мање од 8.000 динара за једночлано домаћинство месечно, односно мање од 22.000 динара за четворочлано, спадају у категорију сиромашних.
Коментаришући то шти је министар Љајић недавно изјавио да би владајуће странке могле због беде да плате цех на изборима, Гордана Матковић каже да је "основно питање да ли људи могу да процене како би се неко други, да је био на власти у условима овакве кризе, са њом изборио. То је питање зрелости бирачког тела и мислим да би било важно да људи покушају да процене разумом, иако у ситуацијама празних стомака често преовлађују емоције"
"На ту бројку додаје се и око 250.000 људи који једва задовољавају основне потребе и врло лако могу да падну "испод црте", што се десило 2010", додаје она. Број сиромашних се повећао за 100.000 , односно 20 одсто током кризе. Неформална економија, у којој је много њих имало основне или додатне приходе, с кризом је стала. Грађевина и пољопривреда, где су радили "на црно", су се одмах нашле на удару. Смањила се и солидарност.
Она каже да су најсиромашнији - сеоско становништво, мање образовани, незапослени, старији од 65, деца до 14 година и вишечлане породице. "Број сиромашних се од 2002. до 2007. преполовио, и смањивао се најбрже баш у тим групама. Али, оне су се, с кризом, као најостељивије, опет нашле 'на мети'. Да би сада преживели, додатно су смањили трошкове, неки не плаћају струју или комуналије, греју се скупљајући огрев, хране се из својих баштица...", објашњава Гордана Матковић.
Када су у питању стари, она каже да су најсиромашнији старији од 65 година који немају пензију. Код оних који имају пензију, угрожени су породични и пољопривредни пензионери, али остали су мање сиромашни од просека.
Говорећи о деци, Матковић каже да "она не само да немају играчке или књиге за школу, нити могућност да било где изађу, већ су навикла на исхрану без слаткиша, сокова, сладоледа, воћа, меса, па чак и млека. Њихови родитељи се максимално одричу да би она имала било шта. Носе стару и изношену одећу, немају за ужину. Њих, отприлике, има око 120.000, што је више од петине укупно сиромашних".
На питање да ли очекујете да ће се број сиромашних смањити, Матковић одговара да "два момента указују да би могло доћи до стагнације сиромаштва у 2011. Први је да се зауставио пораст незапослености, а други је предлог новог закона о социјалној заштити, који би требало да доведе до значајнијег повећања броја корисника и повећања давања. Очекује се и повећање плата и пензија".
Стратегија Србија 2020 планира да се стопа сиромаштва са 17 спусти на 14 одсто. На питење колико је то реално, она одговара да је реч о релативном сиромаштву - односно о људима који имају мање од онога што је типично за њихову земљу.
"У обзир смо узели стопе релативног сиромаштва које предвиђа Европа, али смо истакли да је нама приоритет смањење апсолутног сиромаштва. Да би се сиромаштво смањило, потребно је да имамо инвестиције и покренемо привреду, али и да водимо одговорну социјалну политику која неће дозволити да се неједнакости повећавају", објашњава Гордана Матковић. |