ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
12.01.2011.
Стручњаци о новом Фискалном саветуКОНТРОЛА ТРОШЕЊА ПАРА ГРАЂАНА САМО НА ПАПИРУ
Сузана Бојадић | 12. 01. 2011. /Блиц
БЕОГРАД - Држави, показало се, Буџетска инспекција и Државна ревизорска институција нису довољне да спрече расипништво министара, па ће народну благајну ускоро почети да надзире и ново контролно тело Фискални савет. Овај регулатор, међутим, судећи по овлашћењима, могао би да буде само непотребан трошак јер неће имати могућност да кажњава и обуставља пројекте, а и питање је колико ће бити независан, тврде познаваоци.
Улога Фискалног савета биће ограничена на давање мишљења о значајним фискалним питањима. Ново тело ће оцењивати владу и буџет и о томе обавештавати државне органе и јавност, а како су летос најавили у Министарству финансија Савет ће контролисати и трошење новца од продаје “Телекома”.
Ново тело, међутим, неће имати никаква извршна овлашћења. Практично, неће моћи да санкционише владу и министре који буду кршили фискална правила, нити да заустави пројекте који не буду у складу са законом. Јесте да ће државни органи бити у обавези да Савету достављају сву тражену документацију, али у случају да се о то и оглуше, тело ће моћи само да обавести Скупштину. Све су то и разлози за оцену упућених да ће корист од Фискалног савета бити минимална.
За члана Савета НБС је предложила Владимира Вучковића, професора на Универзитету „Мегатренд“, председник Борис Тадић је предложио професора Економског факултета Павла Петровића, а Министарство финансија Николу Алтипармакова, финансијског саветника USAID.
Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету и својевремено члан Савета Народне банке Југославије, каже да ће Фискални савет и те како бити под притиском владајуће коалиције.
- Чланове савета ће бирати власт, што говори о њиховој максималној сарадњи. За независност тела гарант није ни то што их бира Скупштина јер у овој институцији зелено светло добија све што предложи власт. То говоре искуства која сведоче и о томе да власт на оваква места није бирала људе који ће бити реметилачки фактор - каже Ђукић.
Наш саговорник оцењује и да се о независности може говорити само ако су у питању професионалци са највишим степеном интегритета и репутације. Потребна је, каже, и деценијска посвећеност тачно одређеној материји и по томе препознатљивост у свету.
И Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, сумња да ће Фискални савет бити у могућности да води политику независну од притисака НБС и других државних институција.
- Стручност и искуство чланова Савета није спорна, али је питање да ли ће они бити у прилици и да спроведу идеје. Искуства показују да независна тела и нису имала независност. Државна ревизорска институција је својевремено најављивала кривичне пријаве против министара и чиновника који се оглуше о закон, а изгледа да се на крају све завршава са благим укорима - каже Савић.
Наш саговорник додаје да такве институције у оваквом систему нису независне, већ да трпе огромне притиске својих постављача.
- С једне стране, Србија има обавезу да поштује европске норме, а с друге да спроводи потезе у интересу владајуће већине. Ту ће Фискални савет бити у процепу - оценио је Савић.
Никола Алтипармаков, кандидат за члана Савета, не бежи од тога да је независност Савета једно од кључних питања.
- Због што веће независности, регулатива око увођења фискалних правила и савета је писана у сарадњи са ММФ, и то на основу најбољих међународних искустава. Отуда чланове предлажу три различите институције, што максимално отежава било какве спољне утицаје на рад Савета и његове извештаје - каже Алтипармаков.
Други кандидат Павле Петровић додаје додаје да чланове предлажу људи из државних институција, и да их бира Скупштина.
- Практично, одлука о буџету, пројекцијама прихода или расхода се доноси тек након јавне дискусије, што би требало да буде пракса и у Србији - каже Петровић.
Кандидати за чланове Фискалног савета
НИКОЛА АЛТИПАРМАКОВ: Каријеру је започео у Трезору Србије, одакле је прешао у Министарство финансија на место макроекономског аналитичара. Био је економски саветник у Пореској управи, где је пратио увођење ПДВ-а и могућности реформе пореза на доходак грађана. Радио је и на пројекту пензијске реформе, а од 2008. је фискални саветник на УСАИД пројекту економског развоја Србије. Студирао је на Калифорнијском универзитету Беркли и Торонто универзитету. Дипломирао је математику и економију као студент генерације, магистрирао економију, а тренутно завршава докторат из јавних финансија на Економском факултету у Београду. Представљао је Југославију на међународној олимпијади из информатике 1998. године.
ПАВЛЕ ПЕТРОВИЋ: Рођен је 1947. године у Београду, где је завршио и Економски факултет. Докторирао је на тему “Вишесекторски модели и примена у анализи југословенске привреде”. Прво запослење добио је у Институту за економику индустрије. За асистента на Економском факултету изабран је 1972, где је данас редован професор. Данас је и уредик “Кварталног монитора”, часописа који се бави економским анализама. Стручно се усавршавао и на водећим универзитетима у Америци, Харварду, Корнелу и Принстону. Радио је на студији о ефектима кризе у транзиционој Европи у организацији Института из Беча и Брисела. Године 2003. био је председник Савета Народне банке Србије.
ВЛАДИМИР ВУЧКОВИЋ: На Економском
факултету у Београду дипломирао је 1997. године, а докторирао 2004.
године. На истом факултету постао је асистент 1998. године, а доцент
шест година касније. На Факултету за међународну економију Универзитета
„Мегатренд“ је ванредни професор од 2008. године. Током израде
магистарске тезе, 1998. године, боравио је на Rhode Island универзитеу у
САД. На основним студијама предаје предмете Међународни финансијски
менаџмент, Савремене економије Северне и Латинске Америке И и ИИ, а на
дипломским студијама предмет Америчка економија. Ванредни је члан
Научног друштва економиста и члан редакције економских часописа МАТ и
“Коњунктурни барометар”.
Плате и до 1.800 евра Председник Фискалног савета имаће основну плату од око 188.000 динара, а чланови по око 169.000 динара, показује рачуница изведена из одредаба Закона о буџетском систему из октобра прошле године. Основна зарада специјалних саветника биће око 144.000 динара. Чланови и специјални саветници имају право и на увећање зараде до 30 одсто услед “посебних сложености у раду”. |