ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
28.12.2010.
Шта је остварено од онога што је у 2010. прво требало остварити - Млађен КовачевићРАНГ ЛИСТЕ ГОВОРЕ О ЈАЧАЊУ КРИЗЕ
Када су почетком, а посебно од средине текуће године званичници и бројни, како их премијер Цветковић назива, „најугледнији” економисти тврдили да је Србија изашла из економске кризе, доказивао сам да је то неодговорно и врло штетно. Доказивао сам да Србија тоне у све већу економску кризу. Многи од њих сада још јаче тврде слично и поново за наредне године обећавају „мед и млеко”. Једини изузетак јесу изјаве председника Б. Тадића који признаје да је Србија и даље у кризи. И у Стратегији Демократске странке до 2020. године, усвојеној пре неколико дана, међу највећим проблемима Србије на прво место је стављена економска криза. Економска криза се испољава преко низа показатеља, а ми ћемо указати само на неке од њих.
Србија је по критеријумима Светског економског форума на ранг листи земаља по конкурентности пала чак на 96. место (од 139 земаља), а испред ње су се први пут нашле и Македонија и Албанија. Крајем прошле, а нарочито током 2010. године, доказивао сам да прети опасност да се конкурентност привреде Србије може даље смањивати. С друге стране, Б. Ђелић, у својству председника Националног савета за конкурентност, крајем марта је изјавио да је циљ да се Србија за две године на тој ранг листи помери са тадашњег 93. на 70. место. Само пет месеци касније Србија је пала за три места и постоје само теоријске шансе да се у идућој години пласира на неко иоле повољније место. Додајмо да је од 111 ранг листа фактора конкурентности Србија у 2010., у односу на 2009. годину, забележила пад на око 70 листа. Те ранг листе говоре о јачању друштвене кризе и немоћи државе и њених институција да успешно решавају тешке економске и друштвене проблеме. На пример, по степену доминације предузећа на домаћем тржишту само је једна земља у горем положају, а у 2010. години на тој листи је остварен пад за осам места. И, по неефикасности антимонополске политике испред Србије се налазе само две земље, а и ту је њена позиција од прошле године погоршана за осам места. По усвајању савремене технологије у предузећима наша земља је пала за осам места и сада је тек 134. На истом месту се налази и када је у питању ефикасност управних одбора – и ту је забележен пад од чак 15 места. Или по ефикасности решавања највећих друштвених проблема налазимо се тек на 132. месту. Званичници су прошле године громогласно најавили и „гиљотину” прописа, а резултат тога је да је Србија поправила своју позицију па је са 132. дошла на 131. место. По квалитету структуре робног извоза пали смо са 110. на чак 133. место, тј. само шест земаља имају слабији квалитет робног извоза.
Званичници и Народна банка Србије су све до краја августа истицали наводно висок ниво макроекономске стабилизације. Међутим, на најновијој ранг листи Светског економског форума Србија је по том показатељу била тек на 109. месту и забележила је пад у односу на претходну годину чак за 23 места. По висини инфлације за само годину дана погоршали смо своју позицију за 31 место. Она је додатно погоршана и када је у питању квалитет саобраћајне инфраструктуре, а посебно трансфер технологије преко страних директних инвестиција, где је за само годину дана забележен пад на чак 113. место. Ако се зна да су те инвестиције у првих десет месеци 2010. додатно смањене за око 40 одсто, врло је вероватно да ће се њено место на тој ранг листи додатно погоршати. Позиција Србије се погоршала и када је у питању висина издатака предузећа за научноистраживачки рад. Додајмо да је по расипништву државе њена позиција погоршана за чак 37 места и по најновијој ранг листи само је 15 држава у том домену у горој позицији. И што је најтужније, по интензитету одлива мозгова Србија се налази на четвртом месту у свету.
Један од показатеља јачања економске кризе јесте и чињеница да је укупан девизни салдо земље у првих десет месеци био негативан и достигао је милијарду и 80 милиона евра, док је у истом периоду прошле године био позитиван и износио је милијарду и 587 милиона евра. Посебно непријатно је то да су смањене девизне резерве земље. И број запослених је у протеклом делу године смањен за више од три одсто, а стопа незапослености је повећана на енормних 25 одсто.
Регистровано је и то да никада после Другог светског рата под пшеницом није засејано мање површина, а само је једна четвртина засејана у оптималном року.
И на крају, чињеница је да је Народна банка Србије у току 2010. године на међубанкарском тржишту продала више од 2,4 милијарде евра, а и поред тога динар је ослабио за преко 11 одсто.
Професор универзитета Млађен Ковачевић Политика/објављено: 28.12.2010. |