АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
23.09.2010.
ДОЖИВЕЛА САМ ТО КАО СВОЈ ПОРАЗДа сам била сама, без помоћи колега, ништа не бих могла да докажем
Ивана Делић-Јанковић
То је била једна безизлазна ситуација, како за мене, тако и за целу редакцију. Реч је о новинској редакцији у оквиру Јавно-информативног предузећа ,,Нови пут” у Јагодини, које поред новинског има и телевизијски и радијски део. Ја сам била у новинској редакцији, а мобер Зоран је био (и сад је) главни уредник новина. Нисам имала свој сто, столицу и компјутер, морала сам од осам ујутро до четири по подне да стојим и евентуално користим компјутер неког од тренутно одсутних колега. Морала сам да пишем 12-15 текстова недељно, од којих су многи завршавали у кошу. Човек ми је претио да ће ме убити и пратио ме је по граду.
Ја нисам прва жртва овог мобера. Он је једну колегиницу пре мене малтретирао скоро годину дана и она је дала отказ. После је била сведок на мом суђењу.
Кад је колегиница отишла, после месец-два, кренуо је у обрачун са мном. Чланови редакције су већ били разочарани чињеницом да је колегиница, која је такође била добар радник, морала да оде, али онда је отворен мој случај који је трајао скоро две године.
После суђења он се мало примирио, али је његово опхођење према запосленима, са псовкама, бацањем и разбијањем ствари по канцеларији, остало непромењено. С тим што је и после суђења остао на свом радном месту, а мене су склонили у другу редакцију док је процес још био у току. Све сам то зато доживела као свој а не његов пораз. Јер човек који је оптужен и осуђен због злостављања и даље руководи радом редакције.
До суђења је дошло кад сам отишла у полицију да тражим заштиту. Неколико месеци пре тога добијала сам озбиљне претње, јер говорио је да ,,оштри ножеве” и ,,чисти пушке”, а мене је директор враћао одмах ујутру с посла кући – није могао да ми гарантује безбедност. Рекао ми је, изађи, па ако хоћеш буди испред зграде, али не у згради, јер уредник ми је претио.
И пре тога сам звала разне институције, консултовала сам се са адвокатима, тражила по Интернету ко може да ми помогне, јер закона против мобинга тада још није било. Кад сам отишла у полицију да пријавим случај рекли су ми да је требало због тако озбиљних претњи раније да се јавим. А имала сам сведоке када он каже: ,,Морам да је убијем, морам да је сачекам и убијем”.
Полиција је одмах спровела истрагу, позвала је моје колеге који су потврдили оно што сам рекла. И њега су саслушали, као и директора. Њих двојица су негирали моје оптужбе, али наспрам њих било је нас десетак. Само пет дана после полицијске истраге јавни тужилац је по службеној дужности подигао оптужницу, тако да је заказано суђење када смо и он и ја дали исказ, као и моје колеге које су сведочиле у моју корист. Директор га је подржавао, подржава га и данас, јер он је осуђен на две године условно и остао је на истом руководећем месту. Платио је само судске трошкове, а ја сам одлуком директора прешла у ТВ редакцију. Препоручили су ми да не подносим захтев за надокнаду штете. Суђење је било 2008. и њему ових дана истиче казна. Кажу да се у овом периоду мало примирио, али запослени се и сад повремено суочавају са изливима његовог беса.
Веома сам захвална мојим колегама који су ме подржали и заштитили.
Да сам била сама ништа не бих могла да докажем. Касније су ме звали многи, можда њих 200-300, са сличним проблемима. Углавном питају на који начин злостављање може да се заустави. Чак су долазили у Јагодину код нас у редакцију да траже савет. Било је запослених у полицији, у просвети, сећам се неких жена из Панчева које је газда-приватник држао у шупи... Тражили су од мене да им кажем на који начин да реагују на малтретирање на послу. А ја сам само водила рачуна, пошто имам и дете и породицу, да се заштитим и сачувам радно место.
Сад се повремено сретнем са тим човеком. У почетку сам то доживљавала као шок, али временом сам се навикла, јер он је после суђења тражио и некакво мирење. На крају морам да кажем да сам кажњена ја, а не он. Ја сам издвојена из средине у којој сам радила и у којој су моји пријатељи и добри сарадници. Он је остао на истом месту, ради оно што је и радио, а његова казна се своди на то да две године не сме да злоставља запослене.
Новинарка у ЈИП ,,Нови пут” у Јагодини Ивана Делић-Јанковић објављено: 23.09.2010.
|