АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
22.09.2010.
ПОВЕРЕНИК ЗА ПРЕКИД ЛАНЦА УВРЕДАДа ли ће закон о мобингу заштитити запосленог, зависи од нас самих, каже председник удружења „Стоп мобинг” Александар Илић
Ланац увреда и понижења о којима нико не сме да прича, само је тест за „одстрел”, прича читатељка из великог индустријског комбината у Србији у ком су на делу отпуштања. Не сме чак ни да се представи. Само, моли да неко види да се тако нешто на „кугли” у двадесет првом веку дешава. Несвесна тога колико је читалаца, који немају или не смеју икоме да испричају, позвало ову редакцију са сличном причом.
Реч мобинг као замена за шиканирање на послу, била ја донедавно непознаница, а доказиовост такве појаве готово је била немогућа. Тек случај новинарке из Јагодине, када је први пут за такву оптужбу дошло и до осуде, подстакао је сталну причу о непоходности закона о мобингу који је коначно усвојен и од пре три недеље почео и да важи.
Суштина Закона о спречавању злостављања на раду је да се послодавци обавежу да спроведу забрану мобинга. У супротном, коштаће их доста пара. Да ли ће овај закон заиста заштити запосленог у турбуленцијама наше привреде?
– Послодавац је дужан да у року од три наредна месеца едукује повереника за мобинг, који ће се бринути за спровођење закона. Ко ће бити изабран за такву улогу, зависи од синдикалног организовања у фирми. Значи, спровођење заштите зависи од нас самих. Послодавац ће бити одговоран ако у случају пријаве за мобинг не удаљи мобера од жртве до краја спровођења поступка који подразумева првенствено медијацију, односно измирење. Цео поступак може да води задужено лице, каже Александар Илић, председник удружења „Стоп мобинг”.
Тумачећи нови закон на округлом столу о мобингу, у организацији Синдиката комуналаца Србије, нагласио је да је први корак је да се поприча са такозваним мобером, а у року од три дана послодавац или овлашћено лице одређују медијатора који предлаже решења. Тек ако медијација не успе или се прекине, по овом закону, следи судски поступак. Уколико суд пресуди у корист запосленог који тврди да је жртва мобинга, одговорни послодавац целе фирме надокнађује комплетну штету, без обзира на то ко је мобер у предузећу. Након тога може да тражи надокнаду од главног кривца.
– Циљ мобинга је повреда достојанства, угледа, личности и интегритета, као и здравља или положаја запосленог. Понашање које изазива страх и ствара непријатељство, понижавајуће или увредљиво окружење, погубне услове за рад, а циљ је да да се изолује запослени и наведе да сам да отказ.
Како додаје Илић, у мобингу се првенственио рачуна на негативан утицај на психу запосленог, који губећи углед губи и самопоуздање, а последице осећају и породица и шира социјална средина. Долази и до агресије, алкохолизма па и самоубистава. Још је опаснији утицај овакве шикане на психу окружења мобингованог, због чега је досад било тешко наћи сведока.
– Јагодинска новинарка је успела јер је имала девет сведока који су се сви појавили на суду. Зато је изузетно важно да се спроведе одредба Закона која обезбеђује заштиту сведока. У случају да приметите да вам је колега мобингован, ваша подршка је изузетно важна, како би он избегао депресивни монолог са собом а ви да вам се исто ускоро догоди, поручује запосленима Илић као председник удружења.
Стратешеки циљ мобинга је смањење броја запослених али психолошки разлози су завист, страх, злоба. Мобери, каже саговорник, било они главни или њихови полтрони, по правилу су неспособни или мање способни за свој посао од оних који су циљ мобинга, због чега по истом неписаном правилу, имају развијену технику чак и вишемесечног „паковања” отказа способнијем. Иза сваке препотенције, кажу психолози, крије се нека импотенција.
– Идеално тле мобинга је и поремећај у међуљудским односима. Дописани, застарели греси усмеравају се вешто ка одређеној личности. Мобер пажљиво бира жртве и то су углавном мирне, вредне, повучене особе које као да сигнализирају да се неће супротставити малтретирању, али има и оних других према којима је онда оштрица шикане јача а рат организованији. Стручњаци су овај синдром описали као осећај пливача између четири ајкуле у мору – шта год урадили, готово је! – описује Илић.
Јозеф Крејбих, секретар асоцијације централноевропских и западнобалканских синдиката јавних служби (ПСИ), каже да у овим регионима свуда има мобинга али да је у Србији тренутно изузетно изражен. Мобинг је, иначе, повезан са отпуштањима и степеном демократичности. Криза је, додаје, корен свих зала.
Мирјана Никић објављено: 22.09.2010.
|