АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
21.09.2010.
ЗЛОСТАВЉАЊЕ ПОЧИЊЕ БЕЗАЗЛЕНОЛекари упозоравају да су 33 здравствена симптома у вези са мобингом
Сања Пауновић
Не постоје прецизни подаци о броју запослених у Србији који трпе злостављање на раду (мобинг), мада се број оних који се обраћају за помоћ мери хиљадама. Запослени углавном траже помоћ од невладиних организација и инспекције рада. На пример, само од невладине организације Стоп мобинг током 2009. године помоћ су затражилa 2.062 запослена, и то 1.360 жена и 702 мушкарца. Према старосној структури, њих 775 било је у животном добу од 20 до 30 година, 542 од 30 до 40 година, 467 од 40 до 50 година, 250 од 50 до 60 година и 20 у седмој деценији. Од укупног броја запослених који су се обратили за помоћ 1.342 особе су биле запослене у државном сектору (65 одсто), а остали код приватника.
Народна скупштина Републике Србије донела је 26. маја ове године Закон о спречавању злостављања на раду, који се примењује по истеку деведесет дана од дана његовог ступања на снагу, тј. од 4. септембра 2010.
Злостављање на раду је злонамерно, непријатељско и неетичко понашање према запосленом. Оваквог понашања има у свим структурама запослених, укључујући и односе унутар руководећег кадра. Злостављање на раду и у вези са радом испољава се на различите начине, као што су: напад на лични углед појединца, oнемогућавање нормалног рада, ограничавање могућности нормалног комуницирања и одржавања социјалних односа, а за последицу често има угрожавање здравља особе која је изложена злостављању.
Злостављање на раду, по правилу, почиње активностима које изгледају безазлене, међутим, њихов садржај и интензитет временом се повећавају. Најчешћи облици злостављања на раду су: а) извртање свега што потенцијална мобинг жртва каже и коришћење тога као аргуменат за њену осуду;б) непоздрављање радника приликом сусрета од стране руководиоца или неодговарање на поздрав радника;в) радник се не пита за мишљење већ се одлучује уместо њега;г) нападно прекидање разговора када се у просторији појави жртва;д) искључивање жртве из комуникације, што жртву оставља дезоријентисаном;ђ) лаж, поруга и презир;е) уцена, онемогућавање напретка у послу, шпијунирање, клетве, угрожавање личности жртве;ж) кршење људских и грађанских права.
Подела облика злостављања на раду, односно мобинга могућа јепо критеријуму ко је злостављач, а ко жртва (вертикални и хоризонтални мобинг) и по критеријуму мотива мобинга (стратешки – са јасним циљем и емотивни-психички). Такође, разликујемо: политички мобинг, мобинг у здравству и низ разгранатих облика.
Посматрано по делатностима злостављање на раду најраспрострањеније је у државној управи и одбрани, а затим следе: школство и здравство, угоститељство, делатност транспорта и комуникације, трговина и друге делатности. Исказано у процентима, распрострањеност злостављања на раду по делатностима, у земљама Европске уније, према неким истраживањима, следећа је: у државној управи и одбрани 14 одсто; школству и здравству 12 одсто; хотелијерству и ресторанима такође 12 одсто; делатностима транспорта и комуникација такође 12 одсто, трговини девет одсто итд.
Широк је круг особа потенцијалних жртава злостављања на раду, на пример: особе које изазивају завист колега; особе високих моралних стандарда; приправници и особе пред пензијом; особе које уочавају и пријављују неправилности у раду; мирни и повучени радници ниже стручне спреме; радници који ћуте и трпе; особе које желе више самосталности у раду; особе које желе боље услове рада; креативне особе; припадници мањинских група; припадници различитих религија; особе које из било ког разлога нису симпатичне руководиоцу или радном окружењу.
Последице злостављања на раду трпе сви: жртве злостављања, послодавац и читава друштвена заједница. Током расправе о Закону о спречавању злостављања на раду истакнуто је да је у Србији чак 45 одсто запослених изложено малтретирању на послу. Уз то, лекари упозоравају да су 33 здравствена симптома повезана са мобингом. Импликације на жртве су – физичка лица: слабљење концентрације и меморије, страх од неуспеха, поремећај друштвених односа итд; радни тим – ствара се осећај кривице, страх да се помогне жртви мобинга, страх да се не постане жртва мобинга, распад тимског рада; фирма у којој се јавља злостављање на раду – ремећење добре радне атмосфере; умањење ефикасности и продуктивности, покретање парница и трошкови у вези са споровима и увећани трошкови боловања. Друштвена заједница осећа негативне последице мобинга кроз: увећање трошкова фондова здравственог и пензијског осигурања, као последицу трошкова лечења жртава мобинга и њиховог превременог одласка у пензију.
Савез самосталних синдиката Србије Сања Пауновић објављено: 21.09.2010.
|