АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
03.09.2010.
СУТРА СТУПА НА СНАГУ ПРАВИЛНИК О МОБИНГУЗа злостављање на послу високе казне
Д. Пушоњић и дописници „Блица“ | 03. 09. 2010. |
Од суботе, 4. септембра, у Србији почиње „нова ера“ заштите запослених од мобинга на радном месту. Тада ступа на снагу правилник којим је Министарство рада дефинисало шта јесте, а шта није злостављање на радном месту, као и процедуру ефикасне заштите од мобера, односно кажњавања запосленог који колегу злонамерно осумњичи за терор, суштина је изјаве Радмиле Букумирић-Катић, помоћнице министра за рад.
Она каже да у Европи годишње 12 милиона запослених трпи тортуру на радном месту, док се на то у Србији дневно жали њих десет до 15, с тим да код нас не разликују мобинг од кршења других права из радног односа (ускраћивање плате или регреса, као финансијско злостављање, није мобинг, за то је дата судска заштита). Током транзиције и приватизације у свим земљама је у већој мери изражено злостављање на раду, па то важи и за нашу земљу, додаје Радмила Букумирић-Катић.
- У 95 одсто случајева имамо вертикални мобинг у којем шеф злоставља подређене, а у преосталих пет одсто то се одвија у контраправцу, па је шеф жртва мобинга - додаје она. Правилник разликује шест појавних облика мобинга. Први је спречавање жртве да комуницира на радном месту, кроз вику, претњу, вређање, псовке, забрану изјашњавања о пословном задатку.
- Други облик мобинга је нарушавање добрих међуљудских односа, на пример кад се шеф прави да не види да запослени хоће пословно да му се обрати или га прекида после сваке речи, ускраћује му пословне информације, одузима рачунар који сви други имају. Трећи вид мобинга је нарушавање личног угледа запосленог кроз исмевање изгледа, хода, говора, акцента, целе личности, лагањем о приватном животу жртве, деградирајуће обраћање типа: „Види на шта личиш!“ – наводи Радмила Букумирић-Катић.
Правилником је санкционисано и нарушавање професионалног интегритета запосленог кроз његово стално критиковање или незадовољство шефа резултатом рада.
- У петој групи је нарушавање здравља запосленог кроз стални прековремени рад. Шеста група је сексуално узнемиравање најчешће кроз уцењивање, штипкање, диркање, које се тешко доказују - каже Радмила Букумирић-Катић.
Случајеви мобинга најбројнији су, наравно, у Београду, али чак ни радници главног града често не умеју да препознају злостављање на радном месту. Још чешће не знају да имају право на заштиту од њега.
- Након што неки случај мобинга доспе у медије, злостављани се јављају чешће. То траје недељу-две, а затим се врати на старо - кажу у београдском удружењу грађана за заштиту права запослених „Фелицитас“.
- Жене се најчешће жале на сексуално злостављање на послу, а има и случајева политичког мобинга. У 90 одсто случајева злостављач је директор или неко из руководства - објашњава Жика Живадиновић, председник УО удружења „Стоп мобинг Зрењанин“, основаног почетком августа у том граду.
У Чачку је за нешто мање од две године постојања, у удружењу „Но мобинг“ евидентирали су 260 појединачних и колективних молби за савет и помоћ због разних облика шиканирања запослених на радном месту. Одсек за заштиту жртава мобинга који постоји у склопу градског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ за годину и по дана обрадио је 150 пријава запослених из Ниша, Крагујевца, Ћуприје, Пирота, Бора, Београда, али и неких градова у Војводини.
Процедура заштите од насиља
Обавезе из правилника о мобингу
А) Радници
Б) Послодавци
Погледајте Закон о спречавању злостављања на раду » |