ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
30.06.2010.
ОБРАЗОВАНИЈИ СУ И У СТАРОСТИ НЕЗАВИСНИЈИ
Према извештају међународног Центра за истраживање старије радне снаге (CROW, 2004), више од петине старијих особа сусреће се са дискриминацијом на радном месту. Женска радна снага је додатно погођена дискриминацијом. Њих послодавци раније него мушкарце опажају као старије и чине већи део радне снаге која се отпушта. У упоредној анализи међу европским земљама констатована је много лошија социјално-економска позиција старих жена у односу на мушкарце као последица нижег нивоа образовања, слабијих прихода због дискриминације на тржишту рада и већих тешкоћа у налажењу запослења у односу на мушкарце.
Запошљавање старијих радника је у вези са економским циклусима и њиховом квалификационом структуром. У периоду рецесије стари радници се охрабрују да напусте посао, у периоду пуне запослености позивају их назад. Деведесетих година прошлог века био је општи тренд ранијег пензионисања, док се данас суочавамо с обрнутим процесом. Међутим, у оба периода стопа запослености је у вези са достигнутим нивоом образовања. Они са вишим и високим образовањем у животном добу од 25 до 64 године имају стопу запослености у просеку од 85 одсто, а они са основним и нижим средњим образовањем 57 процената.
Оно што највише брине и економски развијена и неразвијена друштва јесте како покрити нарастајуће трошкове здравствене и социјалне заштите изазване демографским кретањима. Један од кључних одговора је прихватљив за све: што дуже очување здравља људи, њихове функционалности и независности, способности да се сами о себи брину. Одговор је и у превенцији: у личном и друштвеном инвестирању у здравље и персоналну аутономију, у запосленост и радну активност, у социјалну укљученост, у физичким и менталним активностима, здравим животним стиловима, квалитету живота.
Ниско образовано становништво је у највећем ризику да рано постане функционално зависно и с највећим бројем присутних фактора ризика који воде у зависност од других. Једна студија која се бавила истраживањем образовног нивоа старих између 55 и 65 година и функционалним ограничењима (Холандија, 1992. и 2002) доказује високу повезаност нивоа образовања и функционалне независности. Посебно је индикативан налаз да су ниско образоване жене у највећем ризику од функционалних ограничења и зависности. Ако подаци о демографским трендовима указују на то да су управо жене доминантне у популацији четвртог животног доба, које карактерише већи или мањи степен зависности, забрињава податак да су управо оне најмање образовани део становништва.
Образовање је, генерално говорећи, увек у функцији одржавања независног живота, за све узрасте, па и за старе особе. Оно има посебну улогу у четвртом добу када су аутономија и независност ограничени.
Такође је неспорна повезаност образовања и здравља, с тим што је та повезаност јача ако је друштво мање развијено. Подаци о томе да се удео БДП-а који се одваја за здравство услед демографских трендова у земљама ОЕЦД-а повећао са 7,7 одсто у 1997. на девет одсто у 2004. години наводи на потрагу за могућностима заустављања раста ових трошкова. Један од одговора је – пораст образовања. Јер, образовање може помоћи људима да живе здравим животом, било директно, тако што ће прихватити здрав начин живота, било индиректно, тако што ће имати приходе који ће им ово омогућити.
Иначе, једно од специфичних питања које изазива пажњу истраживача јесте и обука старих за рад на компјутерима.
У развоју вештина за коришћење компјутера стари више воле да раде са својом старосном групом. Истраживања показују да у коришћењу Интернета информације о здрављу код старијих нису високо рангиране. У Француској су на првом месту и-мејл потраге за информацијама и банкарске услуге. И у Канади стари већином (57 одсто) користе интернет информације о услугама и производима, а о здрављу у 38 одсто случајева. Генерално, у трећем добу у развијеним земљама најпопуларније је учење компјутерских вештина, затим страних језика, а стари се интересују и за здравствени програм, уметност, историју.
Компаративна студија образовања старих у европским земљама (2004) тестирала је примену четири основна принципа на којима се заснива учење старих: оснаживање, развој компетенција, социјална партиципација, интеграција. Социјална партиципација и интеграција су најважнији принципи у свим посматраним земљама, док је оснаживање старих важан принцип у западној и средњој Европи, али не и у источноевропским земљама.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду – Одељења за педагогију и андрагогију Снежана Медић
[објављено: 30.06.2010.] |