01.06.2010.

Текст је преузет са сајта Глас дијаспоре http://dijaspora.wordpress.com

Др Радојка Праштало

"МОББИНГ ИЗЈЕДА НАШЕ ДРУШТВО КАО КАНЦЕР"

УВОД

Било је крајње вријеме да се нешто уради на информисању институција државе, правосудних органа, синдиката, послодаваца и грађана о овој страховито штетној појави у нашем друштву која пријети да га потпуно уништи. Овом деструктивном појавом је већ до сада захваћено 60 % запослених, а и даље се шири великом брзином с обзиром да нитко још није ни покушао да је обузда.

Моббинг је препознат у читавој Европи и САДу као велико зло које пријети да уруши друштва и државе јер је тамо гдје се јавља у високом проценту ПОТПУНО ЗАКОЧИО функционисање институција система и предузећа, с обзиром да је утјерао страх у кости и онима који су моббинговани и онима који још нису, па људи не могу уопће да обављају савјесно и одговорно свој посао, јер су паралисани страхом од мобера. Због тога нема креативности на радном мјесту, па нема идеја које би омогућиле отварање нових радних мјеста, запошљавање и опћенито напредак друштва. Као посљедица тога улицама лутају армије незапослених, потпуно несвјесне тога ТКО ЈЕ КРИВ ЗА ТАКАВ ЊИХОВ БИЈЕДАН СТАТУС. А главни кривци су МОБЕРИ, који су заузели позиције и функције и малтретирају запосленике без икаквог страха да ће их итко у томе и покушати спријечити, а камоли санкционисати. Већина од тих мобера су психички ненормалне особе, па није чудо што нам је тако како нам је и што идемо назад и ка дну, умјесту напријед и навише.

Зато би прави потез у правцу лијечења нашег друштва од ове ужасне болести било адекватно информисање и освјешћивање свих оних који би требали да се боре против овог зла. Ова брошура би могла бити ПРВИ и прави КОРАК у том смислу, јер она ће пружити свима комплетну информацију: што је моббинг, гдје и кад се јавља, тко су мобери, како их обуздати, како помоћи жртвама, како се против ове пошасти боре други народи итд.

А у ЕУ моббинг је у просјеку констатован на 11 % радних мјеста и то је било довољно да ЕУ нареди свим чланицама да усвоје закон о борби против моббинга. У Србији је констатован на 60 % радних мјеста, у Хрватској на 53 % радних мјеста и они су отпочели огорчену борбу против њега. У Србији се залажу да га прогласе КРИВИЧНИМ ДЈЕЛОМ.

Код нас у БХ нема званичних података, али анкетом у емисији "Амплитуда" АТВ-а се показало да је процент оних који су одговорили позитивно на питање везано за исуство са моббибнгом био 85%!

Дакле, што чекамо?

Моббинг – што је то?

Моббинг (од моб- простачки напад, насртај), како је овај феномен назвао шведски психолог др Хеинз Леyман, укључује пакосне, окрутне и болне поступке као што су уцјењивање, игнорисање, исмијавање, закидање на заради, спречавање напредовања, шпијунирање, клеветање, понижавање, пријетње, мучење, не додјељивање посла како би се жртва осјећала бескорисно, стално и упорно критизирање, викање на жртву и псовање, искључивање из друштва и рада, неаргументовано омаловажавање резултата рада, тајење информација битних за жртву, подцјењивање ставова и мишљења, спречавање изношења мишљења, кршење најосновнијих људских права, узнемиравање у сврху угрожавања интегритета личности жртве, њеног професионалног, социјалног, а понекад и приватног функционисања, угледа и достојанства.

Моббинг се најчешће доживљава као невербални поступак или усмени коментар који може повриједити или изолирати особу на радном мјесту, али може бити укључен и физички контакт, а обично се показује кроз инциденте који се понављају или понашање које вријеђа, игнорише, застрашује, планирано и софистицирано омета и саботира, руши углед и дигнитет, деградира или понижава неку особу, ускраћује јој законом загарантована права итд. Такођер то може бити и демонстрација моћи! Моббинг је далеко више од повремених конфликата и уредских свађа, јер иза њега се крије свјесна намјера да се систематски шкоди запосленику до те мјере да он мора напустити ту радну средину.

Према опћеприхваћеној дефиницији, моббинг је психички терор, непријатељски или неетички вид комуникације на радном мјесту, који потиче од једне или више особа (клана), систематски усмјерен против појединца у беспомоћној или незаштићеној позицији, а којег се он не може ослободити јер се поступци моббинга непрестано понављају, а подршке, помоћи или заштите-ниоткуда! Или, најједноставније речено:

Моббинг је простачко узурпирање људских, грађанских и других права појединаца од стране мобера.

Моббинг може бити вертикални (у око 75 % случајева), кад они са више позиције малтретирају своје подређене или хоризонтални (у око 25 % случајева), кад колеге које су на сличном или истом нивоу као и жртва малтретирају свог колегу.

Под моббингом се, за сада, подразумијева терорисање запосленика, те је основна претпоставка за постојање моббинга- постојање радног односа. Међутим, с обзиром на чињеницу да у несређеним државама каква је БХ не функционишу нити институције система(инспекције, омбудсмани и сл.) нити правосуђе, то се моббинг преко корумпираних и притисцима подложних институција и правосуђа протеже на жртву још и кроз њих. Поред тога, ако још и породица сматра жртву кривом зато што није била покорна моберима и тиме је навукла на себе њихов бијес- можемо слободно рећи да је жртва извргнута најмање троструком моббингу, јер сви они представљују продужену руку мобера!

Психолошко малтретирање на послу је стари феномен који се тек задњих 20-ак година почео интензивније проучавати у Европи и свијету због наглог повећања његове учесталости и великих и тешких посљедица које узрокује не само појединцу, жртви моббинга, него и радној организацији и цијелој друштвеној заједници. Зато је од велике важности проучавати узроке настанка моббинга, његове фазе и посљедице, али је исто тако веома важно организирати адекватну помоћ за жртве моббинга и радити на превенцији моббинга.

Синдром моббинга упозорава на велико друштвено-психолошко значење радног мјеста с могућим негативним утицајем на: психичко, здравствено, социјално и економско стање појединца, јер за огромну већину запосленика важи она: Посао је мој живот, а мој живот је посао!

У моббингу се разликује неколико фаза његовог развоја:

- Прва фаза. Као потенцијална основа моббинга појављује се неријешен конфликт у радној организацији у којој доминира ауторитарност, што у коначници резултира поремећајем у људским односима.

- Друга фаза. Потиснута агресија ауторитарних типова ескалира у психотерор, па у вртлогу сплетки, понижења и пријетњи жртви они губе своје професионално и људско достојанство.

- Трећа фаза. Већ обиљежена и перманентно злостављана особа постаје "врећом за ударце" и " дежурним кривцем" за све пропусте и неуспјехе руководства и колектива, те тако без своје воље, моббинговани постаје алиби ауторитарном и неспособном руководству за лоше вођење фирме/институције.

- Четврта фаза. Жртва очајнички почиње да се бори за опстанак због чега се често појављује и синдром изгарања на послу (бурн оут).

- Пета фаза. Жртве обољевају од кроничних болести, напуштају посао, траже помоћ психијатра или чак посежу за самоубиством.

Сам појам моббинг потиче из животињског царства гдје се користи за означавање једне од најчешће коришћених метода која служи за изгон непожељног члана из животињског крда или чопора. Самим тим јасно је, кад се јави у људском друштву, представља крајње ретроградну појаву која нимало не служи на част људској врсти.

II

Гдје и кад се јавља моббинг и тко су жртве

Да би се у некој радној средини јавио моббинг, довољно је да она страна која је на позицији моћи и власти не посједује карактеристике које су јој потребне за ту функцију. Ако је та особа (или више њих из тог миљеа) још искомплексирана, нарцисоидна и неморална- МОББИНГ ЈЕ ОДМАХ ТУ! А код нас се на више-мање све функције стиже по принципима послушности, партитокрације, непотизма и негативне кадровске селекције, што значи да на готово свим руководећим функцијама сједе људи који им нису дорасли! Отуда и толико случајева моббинга што већ показује каракеристике епидемије! Управо због тога се појављује све већи и већи број удружења која покушавају помоћи људима у овој невољи која још није адекватно препозната од институција државе. Претпоставља се да ће у будућности посао пружања помоћи и заштита моббингованих постати, нажалост, посао будућности!

Најплодније тло за појаву моббинга су установе или опћенито радне средине које имају строгу хијерархијску структуру с културом каријеризма (нпр. високо школство, државна управа и сл.). То су установе којима управљају диктатори, на што запослени показују двије врсте реакција: једни падају као жртве моббинга, а други развијају одређене облике додворавања, као неку врсту обрамбеног механизма. У таквим радним организацијама присутан је ауторитарни стил у надгледању и управљању, лоше планирање и организација, недостатно укључивање радника у одлучивање, неодговорност руководства и сличне деформације. У таквим установама су слабе могућности за професионално напредовање као и за међусобно поштивање, јер постоји мањак поштивања културних и других разлика. У таквим установама присутан је недостатак јасних правила у раду и понашању и не постоје јасна и реална мјерила вредновања рада. Професионални напредак не овиси од јасно постављених мјерљивих правила, већ овиси искључиво од одлука руководећег кадра, које за свој рад ником не одговара! (Баш као на ЕТФ БЛ задњих 20 година!) Одговорне инстанце често су толико удаљене од диктаторског руководећег кадра да је у пракси уопће тешко покренути питање њихове одговорности. Најчешће се ради о лоше организираним установама и о случајевима беспомоћног и неедукованог или незаинтересираног менаџмента (Ректорат, Министарство, просвјетна инспекција..).

Моббинг се јавља у срединам гдје постоји бар једна особа која се издваја од осталих, која има СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ, СВОЈУ ЛОГИКУ, али различиту од мишљења и логике властодршца и не устручава се да их изнесе, због чега је злостављачи настоје уништити. Таква особа је НЕТИПИЧНА и не уклапа се у модел квазиличности које су себи у колективу "наштанцали" мобери.

Жртвом моббинга може постати сватко: од чистачице до доктора наука! Довољно је да САМО ЈЕДНОМ не подигне руку кад му је то наредјено или да само једном не кимне главом кад се то од њега очекује. Осим тога, ако сте креативни и промовирате нове идеје које могу бити изазов другима, ако сте енергични, вриједни, поштени, самостални, на путу успјешне каријере која у доброј мјери зависи од самовоље надређене особе склоне злостављању, ако сте спремни на тимски рад и фер плеј – постоји велика вјероватноћа да ћете постати жртва мобера који све то што ви имате као особину- он нема, због чега носи претежак комплекс ниже вриједности. Зато, будите лијепи, паметни и способни само у границама пристојности, таман толико да не угрожавате сујету других! А ако баш не можете да будете толико мало позитивни колико таквима треба, будите спремни на посљедице! Због тога се код свих жртава моббинга, али и оних потенцијалних (а то су мање-више сви!) ствара осјећај сталне нелагоде (као да имају "ораса" у њедрима!)

Према истраживањима, моббинг се најчешће јавља у лоше организираним фирмама/институцијама и у случајевима беспомоћног или менаџмента незаинтересираног за напредак па чак и опстанак фирме што представља јасан показатељ затајења система за управљање људским ресурсима у тој фирми или институцији. Ово је прича у којој на крају нема побједника: Жртва или напушта посао или постаје неучинковита уколико остане, а мобер од осталих буде перципиран као особа са којом се не смије улазити у конфликт, па се фирмом/институцијом шири атмосфера страха, која није продуктивна због чега фирма пропада. У Њемачкој су израчунали да један случај моббинга кроз само једну годину дана може изазвати штету за фирму у износу од 30 000 до 100 000 ДМ. Нажалост, објелодањени случајеви моббинга представљају само врх леденог бријега, јер већина жртава се не усуди изаћи у јавност с тим, из страха да не буде још горе, несвјесна чињенице да горе не може бити. Моббинг је болест цивилизације, коју ствара сама та цивилизација или боље речено њено урушавање: морално, правно и свако друго.

III

Тко су мобери

Злостављачи су често особе са озбиљним поремећајем личности, које малтретирају жртву због осјећаја антипатије, љубоморе, зависти, страха или патолошке жеље за влашћу и моћи (тзв. кратоманска параноја), али исто тако могу то бити нарцисоидне, егоистичне особе опсједнуте жељом за каријером.

Психолози тврде да се мобери регрутују из групе мање способних али моћних особа без капацитета за љубав, радост, игру, креативност, давање и дијељење. Њима се лако придружују слаби у страху да не постану њихове жртве. Моббинговањем других се прикрива немоћ или осјећај инфериорности у некој другој сфери живота, формирајући око себе групу "евет ефендија" којој мобер доказује своју моћ тероришући беспомоћну жртву. Не каже се узалуд да иза сваке препотенције увијек стоји нека импотенција! Др Петар Опалић, психотерапеут каже да недјело мобера обавезно треба јавно објелоданити, по могућности у његовом присуству. На тај начин се искористи терапијско дејство групе које злостављача "спусти на земљу" па се он повуче, јер се тако прикаже као кукавица, што мобери у ствари и јесу. Статистичке анализе показују да су најчешће карактеристике жртава: способност, знање, вјештине, увјерења, особност, ставови, мотивација, осјећај за правду, емоционална и социјална интелигенција, тј. све чега мобер нема! У циљу реализовања плана елиминације жртве, мобер мора и друге увјерити како је изабрана жртва штетна за установу, јер је нпр. превише ревносна у поштивању закона и правила, или због њеног иступања које одступа од уобичајеног понашања средине!

Према неким психијатријским анализама постоје четири основна типа мобера и њихове комбинације. Један од тих типова је наводни "највећи радник" који увијек настоји да буде у центру пажње и понаша се као да би без њега све пропало! Други тип је манипулатор, који је професионално инфериоран, али то не признаје и настоји средину увјерити у супротно, па макар и насиљем! Зато често пријети сарадницима, сплеткари, уцјењује их и застрашује. Трећи тип је тип гуруа који је изразит егоиста, злоставља оне који га могу угрозити својим квалитетнијим радом, способношћу, образовањем, знањем, а своје грешке приписује другима по оној народној: Напад је најбоља одбрана! У четврти тип спадају психопате које се према жртвама понашају као напасници, неријетко вичу на њих, не дају им могућност да ишта кажу или објасне, сурови су, агресивни и арогантни, прорачунати и без икаквих емоција, спремни чак и на физичко насиље. А затим постоје они мобери који су или комбнација неких или комбинација свих горе побројаних типова мобера!

Већ је речено да су то људи којима је дато да буду на некој функцији и руководе, а нису томе дорасли. Међутим, нису само они потенцијални мобери. Истраживања су показала да су за успон на професионалној љествици често потребне особине које красе и садистичке убојице, а број психопата у великим тврткама често далеко премашује број оних у затвору! Психопата има много више него што можемо претпоставити- тврде стручњаци, па је отуда велика вјероватност да је неки од њих и на руководећој функцији у вашој фирми/институцији! Они су свуда око нас, напредују на рачун потискивања других, малтретирају и вертикално и хоризонтално! Склони су изливима бијеса, манипилацијама, арогантни су, безобзирни, нестрпљиви и непоуздани. За властите неуспјехе редовито криве друге, првенствено оне који су се супротставили њиховој самовољи. Немају нимало савјести нити било каквог саосјећањиа према другима. Прави рептили! Психолози са америчког свеучилишта су установили да психопате посебно успијевају у подручјима као што су политика, правосуђе, образовање, медији тј. у професијама гдје се ствара каријера и гдје има власти и моћи. Особине које их препоручују за шефовска мјеста често их наводе на пут криминала, злоупотребе положаја и проневјере, па такви у правно уређеним државама ипак на крају заврше иза решетака! Нажалост, у хаотичним државама као што јесте и увијек је била наша држава, они измичу руци правде, па због тога представљају подстрек и инспирацију и другима таквим као што су они да то исто раде, без страха од икакве одговорности и казне. Зато такве државе и пропадају или стално балансирају на ивици провалије, а народ у њима константно пати.

Без обзира на све опасности које жртви пријете од једног психопате, ипак се препоручује одупријети се малтретирању на вријеме, јер дугогодишње трпљење малтретирања таквог психопате је многоо горе него све оно што може задесити малтретираног ако се одмах на почетку одупре. Јер ипак, нису сви психопате потенцијални убољице. Њихова каризма и амбиција се често погрешно сматрају као његов пословни успјех, а не као знак психопатије, тврди индустријски психолог Паул Бабиак из Неw Yорка. Он даље каже да се психопате углавном желе свидјети другима, имају високо мишљење о себи и воле новац, моћ, а понеки и секс. Обично се изврсно изражавају и могу манипулирати слушатељством причајући добру причу на основу које помислите да има визију и да могу добро водити фирму, а на крају схватите да је то све била само празна прича. Док ће психопата без грижње савјести уништити фирму/институцију не водећи бригу о томе што ће бити са запосленима ("Послије мене потоп!"), дотле прави директор то никад неће урадити. Због тога је психопат на одговорном положају веома опасан на дуље стазе јер он узрокује губитак (растјеривање!) људског капитала (као некадашњи декан ЕТФ-а у БЛ Илишковић и његови насљедници). Статистике кажу да се 1% популације у САД-у може сматрати психопатама. Радећи као консултант за америчке твртхе психолог Бабиак тврди да од 100 истражених случајева 8 је било психопата и- само један од њих није догурао до руководеће функције! То објашњава зашто има толико моббинга. Код нас, према неким истраживањима у Србији 60 % запослених је изложено моббингу, а у Хрватској 53 %.

Моббинг само у ријетким случајевима карактеризира физичко насиље и сексуално узнемиравање. Наиме, жртве се малтретирају софистициранијим методама као што су омаловажавање претње и слично, што траје, годинама, а некад и десетљећима, ако жртва издржи. Евидентно је да овакво поступање мобера деградира и уништи жртву потпуно, а све због моберових неутемељених страхова и болесних амбиција. Слично је и код животиња: они који су на вишој позицији у хијерархији настоје одржати своју позицију, не бирајући средства у односу према подређенима. Тако страх од губитка ауторитета и позиције ствара изопачене облике понашања према подређенима

IV

Посљедице моббинга на жртве моббинга

Посљедице овог психотерора су генерално катастрофалне. Жртве моббинга се обично разболе и психички и физички, јер у основи мање-више свих болести је стрес, а моббинг је стрес најгоре врсте! Сви органи су угрожени, посебно срце, па чак и кожа.. Најчешће посљедице су астма, разне врсте канцера и сл., а жртве неријетко спас потраже и у самоубиству, јер моббинг страховито негативно дјелује и на психичко здравље. Није чудо што је тако кад и један заступник Хрватског сабора коментаришући ситуацију на свом претходном радном мјесту каже: "Нема тог новца који може компензирати осјећај нелагоде на послу, тј. никакав новац не може бити ни приближно адеквтна компензација за несређене односе с надређеном особом." Због тога особе изложене стресу евидентно показују и редуцирано функционисање на социјалном, професионалном и другим пољима људског дјеловања, јер стресор (узрочник стреса=мобер), који непосредно атакује на личност, може узроковати озбиљно угрожавање и поремећење биолошког, психичког и социјалног интегритета жртве, а могу се појавити и дуготрајни хронични патолошки физички и психички феномени, ако је изложеност стресу дуготрајна. По ријечима др Тугомира Поповића из кабинета за неуропсихијатрију Дома здравља у Нишу, према најсвјежијој статистици из ЕУ, једна од стотину моббингованих особа се одлучује на самоубиство, многи напусте то радно мјесто, док већина трпи озбиљне здравствене посљедице које се често завршавају тешким психо-физичким оштећењима или чак смрћу, а у коначном збиру жртве су и породице моббингованих, али и читаво друштво.

Особа над којом се врши моббинг се осјећа угрожено и дискриминирано, што она у ствари и јесте, јер друга страна свјесно подузима дискриминирајуће радње с обзиром на ту особу. У том смислу моббинг може имати неколико форми:

- конфликт у фирми/установи због лоших међуљудских односа;

- моббинг и психичко злостављање уперено на поједине особе;

- повреда законских прописа;

- искључивање жртве из свијета рада (противно уставном праву човјека)

- или комбинација свега тога.

Код особа које су жртве моббинга јавља се читав низ различитих веома штетних и опасних учинака и одговора организма међу којима су: шок, бијес, плач, осјећај незадовољства и/или беспомоћности, појачана осјетљивост, губитак самопоуздања, губитак апетита, умор, несаница, психосоматски симптоми као што су болови у трбуху, главобоља, повишен крвни притисак, нервоза при одласку на посао, безвољност, напетост у обитељи и симптоми стреса, поремећајуи концентрације, повишен крвни притисак, срчана аритмија, срчани напади, слабљење имунитета, гастроинтестиналне сметње, повећана или смањена тежина, злоупотреба алкохола или дрога, повећан осјећај страха, напади панике, смањење продуктивности у извршавању задатака и обавеза, итд. , итд.

За здравствене сметње узроковане моббингом најчешће се постављају сљедеће дијагнозе:

-физички поремећаји: кронични умор, пробавне сметње, мршављење или прекомјерно гојење, несаница, смањен имунитет, повећана потреба за алкохолом, седативима, цигаретама итд.

-поремећај прилагодбе који се јавља у 92 % случајева, представља оштећење социјалног или радно-академског функционисања и напредовања, губитак мотивације и ентузијазма, емоционална празнина, а очитује се у анксиозности и депресивном расположењу (бијег у болест);

-бихевиорални симптоми: иратибилност, губитак концентрације, некритично понашање, заборавност, експлозивност, претјерана осјетљивост на вањске стимулансе, безосјећајност, обитељски проблеми, развод брака, суицидност, бурн-оут синдром итд.;

-посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) који се јавља у око 8% случајева моббинга, а манифестира се у форми наметљивог сјећања на догађаје, халуцинације о догађају, стрес при новим догађајима који подсјећају на тај трауматски догађај, настојање да се избјегну мјеста и особе везане за ту трауму, осјећај бесперспективности, испади љутње итд., и

- комбинација свега тога.

Кроз неколико година све ове сметње прелазе у кроничне болести које доводе до трајног инвалидитета и напуштања радног мјеста, па чак и самоубиства, ако се на вријеме не пружи адекватна помоћ.

Код жртава моббинга у почетку се јавља самоокривљавање (" не разумијем зашто се то мени догађа") и осамљеност. Често жртве моббинга о томе ником не причају, чак ни обитељи, ни пријатељима, из страха да им се неће вјеровати или чак бити од њих означени као кривци за та догађања. Ако се то заиста и деси, онда се ту ради о двоструком моббингу, јер жртва која је свакодневно моббингована на радном мјесту, не добија потребну потпору нити код обитељи нити код пријатеља, већ је умјесто тога нападнута и од њих што је још више уништава. Код таквих жртава моббинга може се јавити и тзв. опсесивна идеација, то јест жртва стално и једино размишља о ономе што је мучи, па долази и до промјене понашања. Могу се јавити и сексуални проблеми, а некад и алкохолизам и агресивност према ближњима. Код дуготрајног моббинга, уколико не реагира на њега, жртва постаје пасивна, не реализира своје планове, осјећа се фрустрирано и анксиозно, те губи самопоштовање. То је најопасније стање, јер може довести до самоубиства. Шведски психолог, стручњак за моббинг је установио да је 1996. год у Шведској било 20 самоубистава која су била повезана са моббингом, а у Италији 1999. је 13 самоубистава било повезано са моббингом. Зато жртве моббинга заслужују адекватну друштвену заштиту, јер им моббинг омета могућност нормалног живота и рада, што може имати и трагичне посљедице, с обзиром да жртве развијају симптоме који захтијевају интервенцију на више нивоа: од подршке у остваривању њихових права до емоционалне подршке, а понекад и психотерапије.

Због тога се препоручује онима који су извргнути моббингу да се нипошто не мире са том појавом, јер она има страховите разарајуће посљедице, поготово ако траје дуго. Тада има карактер кроничне појаве, која је везана и за немогућност моббинговане особе да развије своје способности и оствари резултате у складу са својим предиспозицијама и својем образовању, што тврди наш угледни психијатар др Петар Бокун из Београда.

V

Посљедице моббинга на друштво

Посљедице моббинга по друштво су стравичне. Научна истраживања показују да се на сплеткарење, поткопавање и понижавање с намјером да се елиминишу непожељни тј. најчешће они који ометају извршавање криминалних радњи или они који су бољи, троши много више енергије него на посао, на напредовање појединаца, фирме и друштва у цјелини. Из тог је очигледно да је моббинг један од најбитнијих фактора сиромаштва, како жртве тако и друштва опћинито, па би сви документи који се баве смањењењем сиромаштва морали укључивати и мјере за елиминацију или бар смањење моббинга и психо-социјалну рехабилитацију жртава моббинга.

Од нормалног и уобичајеног сукоба мишљења, појаве пожељне у радној свакодневици која може имати за резултат врло позитивне помаке у креативном и продуктивном смислу, до деструктивног и ретроградног моббинга- само је један корак. Предуслов његове појаве је ако се сукоб мишљења у колективу рјешава ауторитарно, тј. без пружања могућности да се изнесу аргументи и противаргументи, чиме је повређена она из римског права која је темељ цивилизације, а то је НЕКА СЕ ЧУЈЕ И ДРУГА СТРАНА. На тај начин се конфликт узрокован сукобом мишљења не рјешава, што резултира стварњем нездраве климе у радном колективу. У таквим ситуацијама они који имају власт по сваку цијену настоје да је задрже, а у том циљу морају елиминисати оне који имају другачије мишљење. Да би у томе успјели заводе терор у колективу при чему, нажалост, већина чланова колектива подлегне из разноразних разлога (уцјена, пријетњи и сл.) Тад они други или најчешће само један (јер су сви остали, да би наводно избјегли неприлике, приклонили се властодршцима), неизбјежно постаје жртва моббинга. Започиње психичко злостављање на радном мјесту, а радни однос поприма неке значајке лошег брака, што је веома лоше јер радни однос се не заснива на љубави, као брак, већ на поштовању законом загарантованих права свих запослених и на њиховој равноправности, а не на дискриминацији по основу симпатија или несимпатија (које се угланом стичу или не стичу на бази послушности или непослушности).

У таквој ситуацији угрожени појединац се нема коме обратити. За то вријеме моббинг-групе свог "жртвеног јарца" муче и на тај начин "педагошки" дјелују на све оне који би се дрзнули да искажу своје мишљење ако оно није у сагласности са мишљењем мобера, који би се тиме осјетили угроженима. А при том они лијече своје фрустрације, комплексе, па чак и лудило.

Статистичке анализе показују да су најчешћа обиљежја жртве: способност, знање, вјештине, искуство, увјерења, темперамент, особност, ставови, мотивација као и емоционална и социјална интелигенција. То су особе које су одговорне, мотивиране за рад, уредне, досљедне, савјесне, осјетљиве на признање и критику, са високим осјећајем за социјалну правду. Нетко би се ипак морао запитати: Куд могу да стигну друштво и држава ако дозволе да из друштвено-политичког живота буду искључени њени НАЈБОЉИ грађани? Само у пропаст!

Моббинг утиче на стање здравља радне средине, па у средини која је инфицирна моббингом показује се пораст боловања, повећана флуктуација запослених, повећан стрес на радном мјесту а тиме и смањен учинак, константна несташица кадрова и повећавање трошкова за стално школовање нових кадрова, смањење мотивације за рад, смањење угледа фирме/институције, смањење квалитета услуге и смањење задовољства друштва тим услугама, итд. У вези тога врло је илустративно цитирати познатог и успјешног словенског бизнисмена Зорана Јанковића који каже: " Да би био добар у послу, мораш вољети свој посао." А како да га воле моббинговани (и они који дрхте од страха да не постану моббинговани) и како да онда буду успјешни?

Таква нездрава ситуација траје годинама или десетљећима (као на Електротехничком факултету у Бањалуци након 47 година постојања, гдје је довољно доћи и видјети како изгледа унутрашњост зграде гдје прокишњава кров, гдје се прозори у кабинетима не могу отворити без мердевина, гдје нема ни завјеса ни ролетни, температура у кабинетима је већ од маја близо 50 0 , Ц, итд, итд, а о константном кадровском колапсу да се и не говори!) и сасвим је логично што на крају потпуно упропасти институцију или фирму, јер су учинци моббинга слични учинцима канцера који изједа здраво ткиво. Не треба посебно истицати да у таквом колективу нема ни основне претпоставке за евентуални развој и напредак јер нема слободе мишљења, а готово сав колектив је у "мишјој рупи", тј. у страху. А одавно је познато: у страху нема креативности и прогреса јер страх парализира све менталне функције!

Нажалост, код нас у РС, послије свега што нас је снашло задњих 50 година, не само да нема културе рада већ нема ни културе понашања, ни културе поштовања туђег рада, туђег мишљења итд. Код нас готово да нема никакве културе у радним организацијама и институцијама! Све је под окриљем сплеткарења и бруталног моббинга. Да ли је након ових констатација уопште чудно што никако не можемо напријед? Због моббинга, негативне кадровске селекције и партитокрације- ми смо постали потпуно ЗАКОЧЕНО ДРУШТВО-ЗАРОБЉЕНА ДРЖАВА!

Зато би сваки појединац, ако жели бољи живот себи и свом потомству, требало да да свој допринос искоријевању ових зала, а првенствено моббинга над собом и другима, а не ове проблеме прешућивати и " трпати под тепих", као што то раде надлежне државне институције и правосуђе.

Зато је у праву др Поповић кад каже, да ми нећемо никад постати озбиљна и цивилизована држава уколико не схватимо да је моббинг опћедруштвени проблем, а не само проблем појединца (жртве).

VI

Заштита жртава моббинга

Нажалост, код нас још увијек-НИКАКВА!! Зато није чудо што је једна моббингована запосленица на трибини рекла: "Прије ћу себе смјестити у лудницу него директора у судницу!" У таквој ситуацији угрожени појединац се нема коме обратити јер: инспекторат је у старту блокиран, правосуђе на овим нашим просторима традиционално више доприносе хаосу неголи његовом разрешењу, Гендер центар само води статистику и ништа не предузима, а ни међународне организације попут ОХР-а, Омбудсмана и Дома за људска права и др. не раде ништа. Па коме да се онда обрате угрожени грађани?!

И поред чињенице да се моббинг може законски санкционисати, још увијек се подиже само незнатан број тужби против мобера. Разлог је у недовољном познавању закона, али и у њиховој недовољној ефикасности, а поготово у нефункционисању правосуђа! Злостављана особа се најприје мора обратити инспектору рада и омбудсману или гендер центру (ако је терор везан и за спол жртве). При том треба доказати да се ради о моббингу, тј. да постоји каузална веза између штетног понашања и посљедице, тј. мора постојати протуправно дјеловање у смислу позитивног радног, грађанског и кривичног права, које се санкционира. Такођер се мора доказати да то траје сукцесивно најмање 6 мјесеци са намјером да се неког уништи, а што је довело до штетних посљедица. Тужитељ мора доказати да је претрпио штету користећи при том уобичајена доказна средства у смислу утврђења претпоставки настанка нематеријалне штете због психотрауме и посљедичног развоја посттрауматског стресног или другог поремећаја. При том се разматра и правно стајалиште евентуалних казнених санкција за починитеља или починитеље ако због моббинга дође до професионалне и радне онеспособљености жртве или пак застој у раду, са освртом на одредбе ЗОО-а. Затим треба доказати да су штетне посљедице (тјелесне и психичке) настале управо због моббинга, што је у домени психолога, психијатра и лијечника специјалисте медицине рада.

Док год и код нас не буде тако, да су они који указују на криминал и корупцију бар зашићени коректним понашањем правосуђа, узалудна је свака прича о борби против криминала и корупције. Зато би јавност и НВО сектор требали вршити притисак на законодавну власт да кроз законодавну регулативу адекватно заштити такве особе од одмазде, од моббинга, од губитка посла и сл., а истовремено да се од правосудних институција захтјева квалитетан рад и поштивање свих законских прописа укључујући и ове који штите "звиждаче"(оне који упозоравају на криминал и непоштивање закона који су најчешће жртве моббинга) и опћенито жртве моббинга. У том смислу треба у Закон о раду РС додати још неке чланове поред оних под бројем од 107 до 112, који би обезбједили механизме за њихову адекватну примјену (нпр. да се након радно-правне евалуације дјеловања моббера он или опомене или суспендује или премјести на мање значајно радно мјесто или да му се уручи отказ!), а такођер додати и оне чланове закона који ће обезбиједити заштиту и награђивање " звиждача", како бисмо бар у томе слиједили развијени свијет. То би нам свакако обезбиједило да прије постанемо и ми дио тог развијеног свијета!

У законодавствима неких држава је већ регулисан моббинг, а у некима се само спомиње. Међутим, и без тога, у постојећем законодавству РС (Закон о раду, Кривични закон, Закон о облигацијама, Закон о равноправности полова, Конвенције о људским правима, Устав и други правни акти) забрањује се сваки вид терорисања, дискриминације и урушавања угледа и достојанства запосленика и сл., што све је уједно и саставни дио моббинга, па су и до сада постојали законски основи за санкционисање оваквих појава, али је наше правосуђе "глухо" и "слијепо" за све што му је у "опису радног мјеста", па и за то.

Зато је једино рјешење, за сада, превенирати моббинг, тј. спријечити појаву оваквих патолошких случајева у радној средини кроз оптимизирање радног амбијента, двосмјерном измјеном информација, омогућити свима стручно усавршвање, промовирати културу која даје предност поштивању људског достојанства и обесхрабрити сваки облик психолошког терора и непоштивање закона. Да би се то остварило, потребно је вријеме у ком ће се едуцирати и информирати сви запослени о моббингу, његовим посљедицама и о потреби да се у сва нормативна акта уграде клаузуле о кажњавању и суспендовању свих оних који и покушају практицирати моббинг у радној средини, чему би требала допринијети и ова књига.

Иако се данас све више и јавно говори о том проблему, па су основана и удружења за борбу против моббинга, законодавство већине земаља још увијек прилично срамежљиво третира овај ужасан друштвени проблем. За сада су Шведска, Норвешка, Швицарска, Француска моббинг окарактерисала као кривично дјело, а жртва има директно право на "биолошку одштету". И у Србији се води жестока кампања да се моббинг законски одреди као кривично дјело. Такођер у њемачком граду Киелу су судови веома озбиљно схватили опасности од моббинга и суде у складу са дефиницијом да моббинг представља пријетњу, интригу, игнорирање особе коју могу отјерати у болест и смрт. Свуда у свијету, а задњих година и код нас, оснивају се удружења за пружање помоћи жртвама моббинга. Једно од најактивнијих је оно основано 2004. у Загребу на челу са жртвом моббинга Јадранком Апостоловски која је своју муку без страха објелоданила јавности са жељом да подстакне и друге да то ураде и тако допринесу борби против овог великог друштвеног зла. Она је због моббинга доспјела на психијатријску клинику гдје јој је дијагностицирана акутна реакција на стрес и депресија, и од тада је на боловању. Случај је још на суду (већ неколико година) иако би по закону морао бити рјешен у року од 6 мјесеци! Са таквим "перформансама" правосуђа, тешко ће Хрватска ускоро у ЕУ! Овом удружењу се свакодневно јавља много жртава моббинга.

Нажалост, и тамо гдје је законодавство нешто и урадило, заказали су судови! Зато се жртве плаше започети обрану, јер се оправдано боје губитка радног мјеста, усамљености и беспомоћности у тој борби.

Поред таквих институција власти какве имамо и док нам је правосуђе овакво, моббинг-групе, без да их итко у томе омета, проналазе свог "жртвеног јарца", муче га и на тај начин "педагошки" дјелују на све оне који би се дрзнули да искажу своје мишљење ако оно није у сагласности са мишљењем мобера. При том мобери лијече и своје фрустрације, комплексе и лудило и уништавају нам друштво и државу!

У контексту тога готово да би се могао прихватити цитат непознатог аутора:

" У модерном свијету радно мјесто је постало бојно поље гдје људи могу убијати једни друге без ризика да буду приведени пред лице правде."

До кад ће то важити? Док грађани то буду хтјели трпјети!

VII

Како се жртве моббинга могу борити против мобера

Кад особа постане свјесна да је постала жртва моббинга, не смије се предати већ мора ојачати себе да у борби која јој предстоји- истраје. Најприје треба да покуша разговарати са мобером (ако је то уопће могуће) и рећи му да он мора престати с тим јер је то што ради нехумано, противзаконито и штетно по установу/фирму, а може нарушити и његов углед. Жртва не смије доносити нагле одлуке и нипошто не смије напустити радно мјесто- јер тиме чини услугу моберу!. Умјесто тога, мора почети прикупљати информације и доказе што ће јој све бити потребно за будући одштетни захтјев и обавијестити све (наводне) борце за људска права о терору који трпи на радном мјесту. Додуше, у овим условима кризе и биједе, жртве покушавају остати на радном мјесту по цијену здравља, али и због тога што воле свој посао који им на неки начин даје идентитет, компетенције и пружа могућност обављања задатака које воле ("Мој живот је мој посао, мој посао је мој живот"-кажу они). Све недаће које наступају због моббинга воде и ка финанцијским проблемима, јер жртва у условима смањених прихода има повећане издатке због боловања, одлазака лијечницима, терапијама.. Због свега тога, најчешће, дуготрајни моббинг представља крај жртвине каријере, здравља, често и брака, а понекад и самог живота!

Дакле, ако осјећате да сте жртва моббинга, дискриминације или се над вама проводи било који други облик злостављања (нпр. сексуално или неко друго узнемиравање), одлучно се супротставите томе већ на самом почетку, и то:

-Одлучно реците тој особи да њезино понашање није за вас прихватљиво и да смјеста престане с тим. Било би добро да то кажете пред неком другом особом или још боље пред представником синдиката.

-Водите дневник о таквим догађањима, тј. забиљежите датум, вријеме, мјесто и догађај са што више детаља, именима евентуалних свједока и исход догађаја. Особито је важно записати све о моберу, све о радној средини, да ли је моббинг убичајена метода за ослобађање непожељних из те радне средине и сл., јер доказивање моббинга, као веома специфичне и перфидне појаве, може постати проблематично ако се не посједују и неки докази. (Имајте на уму да се моббингом сматра не само инцидент, већ и број, учесталост и нарочито намјера злостављања.) као и психофизичке посљедице (несаница, посљедице по професионалне, социјалне и породичне односе итд.).

- Архивирајте све документе везане за моббинговање: копије писама, е-маилова, факсова, порука, поднесака и других докумената који су везани за те инциденте и опћенито злостављање, тј. моббинговање. Жртви су потребни и савезници, свједоци, синдикати, лијечници (медицина рада), психолог или психијатар (обавезно обратити им се) а понекад и одвјетник или правник који се бави радним правом.

-Извјестите о злостављању надређену особу, институцију, или директора, најбоље писмено путем протокола

-Изван фирме/институције обавијестите о том лијечника медицине рада или бар свог лијечника опће праксе, а ако имате психичких проблема због тога- онда и психијатра. Добро је контактирати и друге људе који имају или су имали сличан проблем, па ако ви као жртва моббинга уочите још неку жртву моббинга, разговарајте с њим, размијените искуства и будите једна другој подршка.

-Не враћајте истом мјером, јер ви сте ЖРТВА, а не злостављач!

-Причајте, причајте, причајте свима и свагдје о томе што вам се дешава, како бисте подстакли и друге да исте такве своје проблеме такођер изнесу јавно. Зато је о злостављању потребно обавијестити што више особа, а по потреби путем медија учинити ствар јавном и експлицитно навести имена мобера. То ће жигосати мобере као изразите негативце и примитивце, па ће можда устукнути…

- Ако притисак мобера постане несносан- отићи на боловање, али никако прекинути радни однос, јер то би значило пораз за жртву, некажњавање мобера, а посљедице стреса ће остати присутне и након тога.

(Ово све ће вам требати ако будете заштиту морали потражити код инспекције рада или на суду.)

Ако ништа од тога не помогне, морат ћете покренути судски радни спор за који се не плаћа такса.

Против моббинга и његових посљедица жртва мора покушати пружити себи самопомоћ. Треба да се едукује о комуникацији, о моббингу, о радном праву, да користи угодне тјелесне активности и технике релаксације. Највише ће јој помоћи ако стално буде активна, тј. треба бити заокупљена и активна на разним другим пољима, проводити што више времена у дружењу са другим особама и развијати се у екстровертну и дружељубиву личност. Веома је добро бити продуктиван у корисном раду, бити добро организован и стално планирати нешто ново. Важно је радити на себи, на свом образовању, на развоју здраве личности, развијати оптимистично и позитивно мишљење, бити оријентисан на садашњост и бити онакав какав јеси, те властиту срећу сматрати најважнијим циљем. А није лоше узимати и мање дозе седатива (бромазепам).

Ипак постоји рјешење, а оно је једино у омасовљавању и евентулном удруживању свих оних који се неће мирити са овим терором, већ ће му се супротставити, на чему раде удужења грађана као што су удружења "СТОП МОББИНГ" из Требиња и "ЖЕНЕ ТО МОГУ" из Бањалуке.

VIII

Што би требала донијети успјешна борба против моббинга

Закон о раду хитно треба прилагодити новонасталој ситуацији у подручју рада, подузетништва, управљања и међуљудских односа на радном мјесту, како би фирме и институције које га поштују, имале што мање проблема. Посебну пажњу треба посветити одјељењима за људске ресурсе који примарно треба да воде рачуна о смањењу стреса на радном мјесту. У успјешним фирмама су у правилницима до детаља регулисани односи и понашања међу запосленицима, укључујући и систем награде и казне. Радне организације чији је менаџмент схватио колико је важно развијати и његовати добре међуљудске односе у колективу и колико је битно чувати здравље својих запосленика у чију едукацију су уложили огромна средства, проналазе начине за спречавање моббинга. Примарно то раде увјежбавањем руководећих кадрова у техникама комуникација и рјешавања сукоба, препознавању моббинг –понашања и заштите потенцијалних жртава. Дакле, успјешно пословање се не може свести само на "ред, рад и дисциплину" или тренинг типа "мрква и штап", него нагласак треба ставити на профињеност и пристојност опхођења, емоционалну интелигенцију и услова за позитивну комуникацију. Међутим, многи руководиоци су диктатори умјесто водитељи! Први граде слијепу послушност, а други су демократични па охрабрују самоиницијативност и креативност на послу.

Свака фирма би треала улагати средства у едукацију из вјештина комуницирања бар за менаџмент, а било би добро и за све остале. Треба тренирати асертивност, технике рјешавања сукоба, руковођење, тимски рад, управљање, основе комуникација, давање повратних информација (feedback), невербалну комуникацију, експресију емоција на еколошки начин…. Али, то су већ НОВА ЗНАЊА, која се не добијају у СТАРИМ школама…. (а наше школе су још увијек веома "старе").

У успјешним тврткама у Хрватској се редовито врше анкете о томе како твртку и менаџмент перципирају запосленици, те се на основу тога прави ранглиста првих десет твртки/институција које су запосленици оцијенили позитивно. На тој ранг листи су редовито међу првима БЕЛУПО, СЕЛЕЦТИО, ПУЉАНКА и др. Директорица једне од ових твртки каже: " Трудимо се бити добар послодавац: од материјалних права (плаћа, стимулација, праћења радног доприноса) до улагања у едукацију и стварање потицајне радне климе. Водимо рачуна о људским ресурсима и препознали смо да је задовољство запослених веома важно јер утиче на њихову мотивацију, а тиме и на резултате њиховог рада. С обзиром да се на послу проводи 8 сати, међуљудски односи су веома битни, а запосленици морају бити подстицани и подржани у жељи да напредују на радном мјесту. Зато стално улажемо у потицајну радну средину како би сваки запосленик могао судјреловати у успјеху твртке. Сигурност је још један елемент који запосленика чини задовољним, а то доприноси и јачању самоповјерења запосленика што ће му помоћи у томе да оствари резултат за који има потенцијал. Водимо и дугорочну кадровску политику да бисмо и у наредним годинама обезбиједили потребни високообразовани кадар који константно и даље едукујемо јер од њих зависе иновације и наш опстанак. Да бисмо у томе успјели постоји обострана комуникација коју смо успоставили и коју стално побољшавамо а која мотивира и управу и запосленике. Сматрамо да сви наши запосленици морају бити обавијештени што се дешава у твртки, укључујући и проблеме, јер их само сви заједно можемо ријешити".

Што рећи на ово, имајући у виду све оно што је речено о моббингу, његовом штетном дјеловању на запосленикре, на фирму/институцију и на међуљудске односе у радним срединама у којима се практицира моббинг? Може ли ишта од овог што је рекла директорица једне успјешне фирме из Хрватске уопће постојати тамо гдје постоји моббинг? Може ли уопће таква радна средина напредовати или чак и опстати? А код нас је најмање 60 % запослених моббинговано, а остали су у страху да и они не постану жртве моббинга! Па да ли онда итко од њих може да ради свој посао савјесно, одговорно и креативно? Зато је веома, веома важно да и запосленици и послодавац знају што је моббинг, да је кажњив, штетан и опасан, те да му се треба супротставити и елиминисати га из своје радне средине!

IX

Тко су "ЗВИЖДАЧИ"

"Звиждачи" су храбри и неустрашиви појединци који се усуђују, без обзира што код нас немају никакву заштиту у институцијма власти и правосуђу, да указују на криминал, корупцију и кршење закона и воде неку своју борбу против таквих починитеља. То су запосленици или бивши запосленици или чланови организација који "недолично понашање" (кршење закона, угрожавање јавног интереса и сл.) унутар твртке пријаве колегама или институцијама. "Звиждање" је често испит моралних вриједности човјека. Нитко не воли причати против својих колега, али ако дође до такве ситуације из које нема другог излаза, појединци осјете потребу да унаточ опасностима по себе, крену путем истине. Ако интерно указивање на недоличне поступке не даје резултате, "звиждач" се обраћа надлежним институцијама и правосуђу, а ако ни то не донесе резултат, онда и медијима.

Сватко се барем једном у животу сусретне са неким обликом корупције или неке илегалне радње, али нема храбрости обратити се неком да би се то исправило и тако спријечило понављање. Или је ситуација у држави и друштву таква да није имао коме да се обрати? Чињеница је да се такви људи боје освете, боје се за свој живот и живот своје породице, за егзистенцију. Да је ситуација нормална у друштву и држави и да се води дугорочна политика оријентисана на опстанак, развој и напредак те државе, оваквим људима би се пружала апсолутна заштита, преузели би се од њих подаци и докази који су га навели на "звиждање", а све остало би урадиле правосудне и друге институције. Нажалост, у оваквим несредјеним и бесперспективним државама каква је и наша, та цјелокупна борба се оставља само "звиждачу", а правосуђе које би требало да му буде ослонац- често се понаша игнорантски или најчешће штити криминалце и корупционаше! Па зар је онда чудно што код нас има тако мало оних који указују на криминал и корупцију? Залудне су све јалове агенције и сви телефонски бројеви (нпр. "кримоловци", позиви СИПЕ и сл.) које се нуде потенцијалним звиждачима, кад у систему нема воље да их се подржи и заштити!

Реакције средине на звиждање су различите. Већина сматра да је звиждање несебичан чин и акт патриотизма и велике одговорности према јавном интересу, јер открива илегалне радње које штете свим грађанима и домовини, мада то сви не смију јавно исказати. Они који су разоткривени звиждањем сматрају звиждаче издајицама!

Они који се боје звиждача, поред тога што их подвргавају сатраховитоим моббингу, настоје им још прилијепити разне ружне етикете "вјечитих незадовољника", укључујући и лудило. Међутим, звиждачи нису ни луди ни "вјечити незадовољници" како би их неки жељели окарактерисати, већ напротив, то су људи који не доводе у питање ауторитет, подржавају систем и вјерују у њега. Они су најмање од свих склони изазивати проблеме, али кад буду шокирани оним што виде да се ради у институцији, организацији или предузећу, они напросто сматрају да немају морално право да ћуте. Они такве потезе много теже доживљавају од природних незадовољника. Нажалост, реакцијама њихових послодаваца, власти и правосуђа које након тога слиједе они су страховито разочарани чиме губе повјерење у читав систем и уопће вјеру у опстанак друштва и државе. Терор који након "звиждања" их скупо кошта у сваком смислу: и материјалном и духовном, професионалном и здравственом, је разлог због чега сви, након оваквих искустава, кажу да то никад не би поновили! А то је добар примјер и свим другим потенцијалним "звиждачима". Па тко ће се онда борити против корупције, криминала и пропасти друштва и државе?

Звиждачи су редовито извргнути терору оних на чије нечасне радње указују, због чега се веома мали број људи одлучује на "звиждање". Управо ради могућег малтретирања и прогона звиждача, многе демократске земље су донијеле законе којима се штите звиждачи, а самим тим и њихове обитељи. Један од првих таквх закона је донесен још 1912. у САД-у (Ллоyд-Ла Фоллетте Ацт) који је штитио грађане и запосленике од надређених и омогућавао им да информације могу прослиједити Конгресу. Данас у САД-у постоје десеци законских прописа који штите звиждаче, а чак и амерички Устав у И и XIV амандману штити државне службенике и локалне запосленике од одмазде надређених. У Великој Британији је 1998. донесен Публиц Интерест Дисцлосуре Ацт који даје законски оквир и штити звиждаче од малтретирања и отказа.

Најпознатији европски звиждач је Паул ван Буитенен, који је нашао јаке индиције да су ревизори у ЕУ комисији били онемогућавани у истрази, и о томе је обавијестио надлежне и европску јавност.

Најпознатије хрватске звиждачице су Анкица Лепеј, Весна Мајер и Весна Баленовић, а звиждачи Денис Латин и Игор Рађеновић које јавност веома позитивно перцепира, али им корумпирано хрватско правосуђе није омогућило да остваре своја права, па су се неки од њих упутили ка суду у Стразбуру, јер у то вријеме кад су они "звиждали" у законима Републике Хрватске није било законских прописа који би их заштитили. Данас је Закон о државним службеницима у РХ допуњен, али нажалост не баш адекватно и њиме се штите звиждачи само у државним институцијама и то не баш адекватно да би и други били охрабрени на "звиждање".

Највећи БХ звиждачи су Драгомир Бабић, Слободан Васковић, Бакир Хаџиомеровић, др Дјурађ Давидовић, проф. Душан Стегић, др Јасминка Николић, др Живана Бајић, убијени Милан Вукелић и моја маленкост, др Радојка Праштало. Сви смо се ми "заглавили" у корумпираном РС и БХ правосуђу, па смо спремни да идемо до Стразбура, јер ово је и наша домовина и не можемо гледати како је криминалци, корупционаши и мобери ждеру као канцер здраво ткиво!

Због свега тога су баш звиждачи код нас најчешће и највеће жртве бруталног моббинга и веома често остају и без посла, на улици.

X

Како се други народи боре против моббинга

Међу првима који су законски регулисали моббинг били су Французи. За сада је то урадило осам држава ЕУ, а требало би то да ураде ускоро и све остеле државе, јер ЕУ то захтјева од својих чланица. У релативно уређеним државама моббинг је донекле аутоматски ограничен културом рада, бољим поштивањем закона и заштитним механизмима у тврткама чији власници су схватили његову погубност за пословање твртке. У том циљу се стимулира аргументовано критиковање руководства и послодавца. Све је дозвољено, ако се имају аргументи. То је разлог што је, према епидемиолошким истраживањима, констатовано да у тим земљама има од 4-15 % случајева моббинга, чиме се они не мире, већ предузимају широкораспрострањене акције. Код нас неки статистички подаци показују да је тај процент и до 60 % запослених, а нитко ништа не предузима!

И наши сусједи су или већ убацили у Законе моббинг или упрво раде на томе. У Србији се води огорчена борба НВО сектора да се моббинг законом дефинише као кривично дјело, те да се мобери жигошу у јавности као државни непријатељ број 1, и као такви да се адекватно казне и склоне са мјеста на којима имају прилике терорисати запосленике, а тиме и уништавати друштво и државу. Не чекајући резултате ове кампање, удружење СТОПМОББИНГ из Вршца је, инспирисано истим таквим примјером из Волксwагена, припремило нацрт Споразума о спречавању моббинга, а који треба да буде саставни дио појединачног и колективног уговора унутар сваке фирме/институције заинтересоване да стане на пут овој штетној појави. Ово удружење има и своју канцеларију у Нишу чији координатор је Емилија Антић Обреновић, такођер била жртва моббинга. Она каже; "Наш циљ није само да правимо списак последица моббинга, већ да ударимо на узроке на носиоце, да их представимо и жигошемо у јавности и изведемо пред лице правде. Из тог разлога наша канцеларија прикупља пријаве и тражи адвоката који ће бесплатно заступати пред судом моббинговане грађане." У овом удружењу су охрабрени тиме што је сваким даном све више људи који желе да говоре о овом проблему, као и чињеницом да њихов рад и циљеве својим бесплатним услугама већ подржавају др Тугомир Поповић и кабинет за неуропсихијатрију Дома здравља у Нишу. Причајући о посљедицама моббинга овај неуропсихијатар истиче да према најновијој статистици из ЕУ, једна од стотину моббингованих особа почини самоубиство, три од сто напусте радно мјесто, док многи трпе озбиљне здравствене посљедице које се често завршавају тешким психофизичким оштећењима.

У Београду је још прије неколико година регистровано удружење "АНТИМОББИНГ ЦЕНТАР СРБИЈЕ" са циљем да пружа савјетодавну помоћ и едукацију жртвама моббинга, самостално или у сарадњи са другим организацијама или појединцима у земљи или иностранству. Удружење организује групе за самопомоћ и креативне радионице чији је задатак цјеловит програм усмјерен на превенирање моббинга, што се у пракси показало као најефикаснији начин борбе против моббинга. Важно је напросто не дозволити прилику да се моббинг појави! Психолог Љиљана Аранђеловић из Параћина, и сама жртва моббинга, је пионир у борби против моббинга у Србији. Она каже да је засад најважније да људи почну јавно говорити о свим облицима шиканирања на послу, неуважавању сваке личности и непоштивање правила цивилизованог односа према запосленицима, јер то све потпада под појам моббинга!

И Извршно веће Војводине је најозбиљније схватило директиву Европске уније да у закон угради санкције против моббинга, тако да је формирана радна група (сачињена од представника власти, НВО сектора, синдиката, удружења послодаваца и инспекцијских служби) која ће начинити приједлог измјена законодавства које би ускоро омогућиле директно кажњавање мобера.

У Словенији, за коју би се могло претпоставити да нема проблема са моббингом, почело се такођер о томе говорити, те је Центар за пословно оспособљавање организовао 16. 6. 2009. радионицу на ову тему са образложењем да се моббинг сваке године препознаје у све више и више радних организација и у Словенији и у Европској унији. Према неким подацима у ЕУ је још 2000. године било 9% запосленика извргнуто моббингу, а с обзиром на континуалан раст броја моббингованих, тај проценат је данас засигурно већ опасно велик.

У Хрватској удруга МОББИНГ је разрадила стратегију борбе против моббинга и интензивно ради на томе да се та стратегија заживи у Хрватској. Ова стратегија се може исказати кроз четири тачке:

-превенција моббинга;

-препознавање моббинга;

-стручна рехабилитација моббингованих и

-адекватна законска регулатива и њена досљедна примјена.

У борбу против моббинга се укључује све више стручњака, појединаца и институција, те се организују конференције, састанци и сл. Тако је 2004. године Хрватски парламентарни комитет за равноправност полова организовао тематску конференцију о моббингу у Хрватској. Присутни су били представници из Школе за јавно здравље, Медицинских факултета, Правних факултета, Министарства правде, Министарства здравља, Министарства рада и социјалне заштите, Министарства економије, Фонда здравства, Домова здравља, малих и средњих предузећа, Државна инспекција, тужилаштво, невладин сектор итд., тј. сви који би требали бити укључени у заједничку борбу против овог зла.

Многе од земаља ЕУ имају и посебне законе против моббинга. И у Америци је тј проблем рјешен, па особе које упозоравају на криминал и штетне радње у институцијама и фирмама, због чега се над њима често врши моббинг, имају заштиту државе, па чак добијају и велике новчане награде.. Такав случај је био са америчком фирмом ЕНРОН за раскринкавање чијег криминала је једна моббингована службеница добила од државе награду од милион долара! Такођер је снимљен и филм под насловом "КАКО САМ СИСТЕМАТСКИ УНИШТЕН ОД ИДИОТА" који по форми и садржају одговара појави моббинга. Легислатива о заштити достојанства запосленика проведена је у Норвешкој и Шведској још 1993, а у Француској и Белгији 2002. Недавно је тај посао окончан и у САД, Ирској и Португалу.

Моббинг се као изразито штетна друштвена појава и даље интензивно истражује, нарочито у Њемачкој, Низоземској и Швицарској. У Шпањолској се тиме претежно баве синдикати, а у многим земљама постоји много невладиних организација и фондација које су се удружиле у овој борби. У Јапану су уочили велику штетност моббинга на универзитетима, те су проучавању и сузбијању моббинга на универзитетима посветили највећу пажњу.

Све више се увиђа да моббинг није само проблем здравства и евентуално синдиката и законодавства, а још мање проблем само жртве, па се све више и више сви друштвени ресурси уједињују у борби против овог зла. Међутим, до сада су задовољавајуће резултате постигли само у Шведској, Норвешкој, Њемачкој, Швицарској, Француској и Италији које би могле послужити као примјер добре организованости и умрежености државних институција и невладиног сектора у сузбијању моббинга. Јер, моббинг је сувише комплексан проблем да би га се могло сузбити без ангажирања свих друштвених ресурса, баш као што то није могуће нити кад је у питању корупција. А и сам моббинг укључује многе елемементе својствене корупцији…

Недавно је у Енглеској донесена пресуда од 1. 5 мил фунти обештећења, а у Италији за моббинговање досуђено је да мобер плати 300 000 еура. Није ни чудо што се на Западу изричу толико високе казне против мобера кад је у Њемачкој још давно израчунато да један случај моббинга може изазвати штету и од 100 000 ДМ годишње!

И у Србији је изречена прва пресуда против моббинга у Општинском суду у Кули, гдје је мобер добио казну затвора од 3 мјесеца зато што је рачуноводствену радницу због непослушности њему премјестио у магацин! Ускоро након тога је изречена и друга пресуда: у Јагодини је уредник "Новог погледа" Зоран Миловановић осуђен (на основу Кривичног закона, на 4 мјесеца затвора зато што је малтретирао новинарку тог листа Ивану Делић, говорећи јој да је "глупа, да купи прњре и торња се".

У Италији је борба против моббинга прилично институционализирана, тако да је у ту борбу укључена и Клиника за рад у Милану, у којој се жртвама моббинга након тродневне психодијагностичке обраде могу пружити четри врсте помоћи:

-Информативни разговор (што је моббинг, што се конкретно може подузети…)

-Фармоколошка помоћ;

-Индивидуална когнитивно-бихевиорална психотерапија

-Група за самопомоћ.

Осим ових врста помоћи жртвама моббинга, у Италији се ради и на превенцији моббинга и то кроз:

-примарну превенцију (превенција моббинга и стреса у радним организацијама);

-секундарну превенцију (сузбијање моббинга у почетним фазама медијацијом);

-терцијарну превенцију (превенција тежих посљедица моббинга постављањем ране дијагнозе, пружањем адекватне психосоцијалне<бр> помоћи жртвама и превенција моббинга путем адекватне законске регулативе)

У РС је моббинг убачен у ЗАКОН О РАДУ, али нити издалека не на одговарајући начин, јер није обезбјеђен механизам за његову примјену, а "звиждачи", који су највеће жртве моббинга, нису ни споменути. Зато се треба покренути иницијатива за дораду овог сегмента Закона о раду, а посебно се мора радити на увођењу вредновања рада судија и тужилаца, те на покретању дисциплинских мјера притв њих, ако буду и даље радили овако како сада раде.

С обзиром на познату изреку: ПРИЛИКА ЧИНИ ЛОПОВА, нама нису толико потребни добри људи, колико су нам потребне добре и независне институције, јер искуство говори да и најбољи човјек може бити корумпиран влашћу и да су управо зато потребне демократске институције које омогућују грађанима стварну контролу над својим управљачима и одговорност и једноставну смјењивост свих оних који не раде свој посао савјесно, поштено, стручно и одговорно.

XI

Улога НВО сектора у борби против моббинга

У нашој земљи су почела да се оснивају удружења за борбу против моббинга, а нека већ постојећа су на своју листу приоритета ставила баш борбу против моббинга. Тако је још прије више од годину дана удружење "ЖЕНЕ ТО МОГУ" из Бањалуке основало СЕКЦИЈУ ЗА БОРБУ ПРОТИВ МОББИНГА, а у Требињу је основано удружење " СТОП МОББИНГ" које се бави искључиво моббингом. Такођер, Покрет просвјетитељства "БОЉИ ЖИВОТ" из Бањалуке, схвативши да нема бољег живота без искорјењивања овог зла, на листу својих приоритета ставило је управо борбу против моббинга. Позивамо и друге да нам се придруже…

Удружење "Жене то могу" се бавило питањима насиља у породици. Том приликом су се јављале многе жене и питале што је са насиљем на радном мјесту!? Хоће ли се итко почети тиме бавити? Кад смо само мало завириле у ову проблематику, одмах смо дошле до сазнања да је НАСИЉЕ НА РАДНОМ мјесту далеко присутније у нашем друштву неголи НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ! Иако код нас није могуће извести никакву научну процјену по питању тога јер код нас већ 20 година није било ни пописа становништва, а камоли неког оваквог научно заснованог истраживања. Без обзира на то ипак се оперише са неким подацима. Тако, нпр. сматра се да је НАСИЉЕМ У ПОРОДИЦИ погођено око 10 % породица, а НАСИЉЕМ НА РАДНОМ МЈЕСТУ чак 60 % запослених!

Удружења која имају намјеру да се боре против моббинга требало би да, у циљу сензибилизирања јавности за проблеме жртава моббинга и пружања подршке жртвама у борби против мобера, предузимају ће сљедеће активности:

-одржавање трибина, округлих столова и радионица са циљем едуковања становништва о овој негативној и изузетно опасној друштвеној појави;

-издавање брошура и других публикација са циљем што боље информисаности становништва и институција о овој појави;

- провођење програма психосоцијалне помоћи за жртве моббинга;

-извјештавање јавности путем медија о проблемима моббинга и њиховом рјешавању;

- судјеловање на скуповима, семинарима у вези са најновиним сазнањима о начинима борбе против ове патолошке друштвене појаве у ближем окружењу и свијету;

- постављање WЕБ СИТЕ-а са потребним информацијама о моббингу и примјерима моббинга, те са рубриком: "Најчешћа питања и одговори везано за појаву моббинга" и конкретни случајеви моббинговања;

- отварање савјетовалишта за жртве моббинга;

-крајњи циљ ће бити допринос донешењу адекватне законске регулативе у РС и БХ њеној досљедној примјени.

Ако особе терорисане на радном мјесту желе да се супротставе том терору, ево неколико савјета:

1. Ако се осјећате да вас на радном мјесту моббингују, обратите се директно руководиоцу и тражите да се с тим престане. Забиљежите мјесто, датум, вријеме и име особе којој сте се обратили. Ако се ништа не промијени, урадите то и у писаној форми и предајте путем протокола.

2. Водите дневник о понашању својих моббера са тачно наведеним чињеницама и вашим осјећањима; биљежите датум, вријеме и догађје са што је могуће више детаља, имена евентуалних свједока, исход догађја, сачувајте евентуалне писмене одговоре и друге документе, те копије е-маилова, факсова и сл.

3. Ако се ситуација не поправља обратите се писмено Инспекцији рада и позовите се на чл. 107-112 Закона о раду РС, те затражите интервенцију. Копије сачувајте.

4. Ако инспекција не уради ништа, поднесите ТУЖБУ из области радног спора (РС-) Основном суду у Бањалуци. На тужбе из радног спора се не плаћа такса. За писање тужбе обратите се Служби правне помоћи града Бањалука.

Напомена: Од Основног суда немојте ништа очекивати (бар за сада јер они нити што знају о томе нити смију да знају!), али је важно да прођете ту инстанцу да бисте се могли жалити Окружном суду. Ни тамо ништа не очекујте, јер ни код њих није ништа боља ситуација него на претходној инстанци, али је важно да и ту инстанцу прођете. Након тога жалите се Врховном суду и Уставном суду РС, па Уставном (Апелационом) суду БХ, а након свега тога СУДУ ЗА ЉУДСКА ПРАВА У СТРАЗБУРУ.

Удружење ЖЕНЕ ТО МОГУ је 3. априла 2008. организовало у Бањалуци, уз финанцијску подршку фондације ФРИЕДРИЦХ ЕБЕРТ ОКРУГЛИ СТОЛ на тему МОББИНГ. Закључци са овог ОКРУГЛОГ СТОЛА су били:

-Оснажити стручно и материјално постојећи потенцијал секције МОББИНГ удружења ЖЕНЕ ТО МОГУ, како би могла обављати и дјелатност првог савјетовалишта у РС/БХ за помоћ жртвама моббинга;

- Убрзати формулисање и усвајање законских и подзаконских прописа Закона о раду РС у дијелу гдје се помиње моббинг, као и успостављање релевантних структура институција потребних за примјену ових чланова Закона о раду РС.

- Стварати коалиције са другим НВО које се баве или би се бавиле проблемом моббинга у циљу израде јединствене државне стратегије која обавезује БиХ као потписницу седам главних међународних инструмената за заштиту људских права међу којима је и Конвенција о забрани тортуре и деградирајућег третмана грађана.

Међутим, сам НВО сектор не може сам преузети на себе комплетну борбу против моббинга. Он може само радити на освјешћавању и информисању грађана о суштини и штетним посљедицама моббинга, те може дати остале рефералне информације и основну психо-социјалну подршку у форми индивидуалних савјетовања, а кроз адекватне радионице може допринијети враћању самопоуздања и самопоштовања жртве кроз образовање група за самопомоћ. Такођер, НВО сектор може знатно допринијети и сензибилизирању јавности на проблеме жртава моббинга, јер сви ми смо потенцијалне жртве ове пошасти, поготово ако се њена ескалација не буде заустављала, као што је то сада случај. Могао би НВО уз одговарајућу финанцијску помоћ предузети у том смислу опсежну кампању која би укључивала плакате, јумбо плакате, брошуре, летке и Wеб Сите, иницирање радио и ТВ емисија и сл. Остало ипак мора да уради држава и њене законодавне и извршне институције, а првенствено министарства, инспекције и правосуђе. Они, за сада, по том питању НЕ РАДЕ БАШ НИШТА!У Хрватској се питањем моббинга баве и синдикати, с обзиром да моббинг представља кршење права везаних за рад, те позивамо и наше синдикате да на листу својих приоритета ставе борбу против моббинга.

XII

Приједлог удружења ЖТМ и БОЉИ ЖИВОТ за допуну Закона (Кривичног закона РС и БХ, Закона о раду РС и др.)

1. Моббинг треба прогласити КРИВИЧНИМ ДЈЕЛОМ, као што је то у многим законодавствима зразвијених земаља, а и у Србији се води жестока кампања у вези с тим, те одмах предвидјети санкције у виду:

- суспендовања мобера са функције и радног мјеста

- одређивање новчане казне коју мобер мора одмах да плати моббингованом и држави,

- одређивње затворске казне за мобера.

1. Моббинг се мора уврстити у Закон у раду као недозвољен и кажњив терор на радном мјесту за који треба одмах предвидјети механизме за примјену тог закона и санкције, тј.

- моментално суспендовати мобера са функције и радног мјеста,

- новчано обештетити моббингованог од стране мобера,

- заштити сва људска и радна права моббингованог, што све треба да уради ИНСПЕКЦИЈА РАДА;

- ослободити таксе на ТУЖБУ коју моббинговани мора поднијети суду ако обраћање државним институцијама није уродило плодом,

- обезбједити моббингованом новац којим ће платити адвоката у том спору, што мора ићи на терет радне организације која на функцији држи мобера!

1. Они људи који имају храбрости да укажу на криминал и корупцију- тзв. "ЗВИЖДАЧИ" треба да буду апсолутно заштићени од мобера и то тако да

- није могуће дати отказ "звиждачу/звиждачици";

- није могуће казнити их икаквим санкцијама, о чему води рачун ИНСПЕКЦИЈА РАДА;

- држава је обавезна да их награди новчаном наградом у износу од најмање 10 % од суме која се намјеравала отуђити од пореских обвезника, државе или сл. кроз проказани криминал или корупцију на које је "звиждач" упозорио, о чему води бригу Влада.

НЕРАД ТУЖИЛАШТВА. Удружење ЖЕНЕ ТО МОГУ су веома незадовољне "радом" тужилаштава и судова јер се чланице овог удружења у огромном броју обраћају за помоћ коју им Удружење не може пружити, а правосуђе им неће пружити. Зато предлажемо да се пронађу механизми помоћу којих би се ефекти рада тужилаштва нужно одразили на висину плата тужилаца и судија и укупну ефикасност правосуђа. Овако се стиче утисак да тужилаштва само ПАРАЗИТИРАЈУ на леђима пореских обвезника, а ништа им не пружају заузврат, јер ДРУШТВО ЈЕ ПРЕМРЕЖИО КРИМИНАЛ КОРУПЦИЈА И МОББИНГ!! При том треба имати на уму да терет доказивања пада на тужилаштво, а не на грађане који пријављују криминал, што у тужилаштву игноришу, па им је алиби за потпуни нерад вјечити " недостатак доказа", а да се при том ни најмање нису потрудили да те доказе набаве. Познато је да је тужилаштво ОБАВЕЗНО да реагује на сваки криминал и корупцију чак и у случају ако су о томе нешто сазнали из медија, па чак и случајно било гдје!

XIII

Закључак

Из горњег текста је јасно колико је моббинг штетна појава за појединце, организације, институције, фирме и цијело друштво и државу. Како би се схватиле размјере тог проблема, али и припремили алгоритми за дијагностику и терапију потешкоћа до којијх су довели мобери, потребно је хитно провести епидемиолошка истраживања и скренути пажњу стручњака разних профила на тај социјално-медицински проблем, те информисати и сензибилизирати јавност. Посебно треба извршити ЛУСТРАЦИЈУ у правосуђу.

Напомена: ДОДАТКУ бит ће представљене истините приче оних (храбрих) жртава моббинга које се усуђују да те приче изнесу јавно, што је један од предуслова успјешности ове наше свеукупне борбе против моббинга и мобера- који представљају најзлоћуднији канцер нашег друштва! У склопу тога позивамо и све друге жртве моббинга да се јаве, како бисмо њихове истините приче могли објавити у наредном издању ове Брошуре, којег ће свакако бити (прастало@етфбл.нет, 051 221845) То је једини начин да се мобери жигошу, јер је недавно и др Драгољуб Стојанов, угледни економиста који је управо моббингом отјеран са Економског факултета у Сарајеву, а затим и из БХ, устврдио да у оваквим институцијама државе и у оваквом правосуђу какво има БХ, НИТКО не може остварити своја права и ослободити се моббинга будући да он, као доктор наука и угледни и признати научник то није успио .

ДОДАТАК I

Конкретни случајеви моббинговања у РС

На основу искустава жртава моббинга из Хрватске, предсједница удружења МОББИНГ из Загреба гдја Јадранка Апостоловски савјетује да се што више ЈАВНО прича о моббинговању, о моберима и о жртвама моббинга. То се показало као најефикаснија метода борбе против овог зла, па тој борби свој допринос треба да дају у првом реду жртве мобинга и то на тај начин што ће објелодањивати своје истините приче. Зато позивам све жртве моббинга да пошаљу своју причу редакцији ове Брошуре. Ево неколико таквих прича:

1. 1. Случај др Радојке Праштало (објављено у РЕПОРТЕРУ 5.11.2002., ПАТРИОТУ 24.4.2006-12.6.2006., 21.3.2005-25.4.2005., 4. 7. 2005., 11.7. 2005.)

Зашто сам ја постала жртва моббинга? Зато што сам се усуђивала да кажем своје мишљење, да критикујем штетне и незаконите работе, што сам жељела да Електротехнички факултет (ЕТФ) у Бањалуци напредује и развија се а не да након 47 година постојања има само 10 својих професора (за разлику од нишког ЕТФ који је само 1 годину старији а има 76 својих професора!), ни једну лиценцирану лабораторију за мјерења и сл. и зато што сам била жена у струци коју су мушкарци себи неоправдано присвојили! Такођер кров прокишњава, кабинети немају ни ролетне ни завјесе, а и послије Савановићевих и Божићевих "грађевинских подухвата" ни прозори се не могу отворити без мердевина, па нам је температура у кабинетима већ послије 1. маја и до 500Ц!

Коловође моббинга надамном су др Александар Илишковић, др Бранко Докић, др Милорад Божић, др Јеленко Влајић а помажу их др Ðемал Колонић, др Славко Марић, др Петар Марић, секретар Марко Нинковић и други послушници. Све то толеришу сви досадашњуи ректори и министри образовања. Министри образовања се умјесто образовањем и просвјетом баве- грађевинарством! Погодите ЗАШТО!? Наиме, обнављају старе школе и граде нове иако нема дјеце која би у њих ишла, па се једна по једна затварају. Да ствар буде гора, министар Касиповић је у ПРЕСС-у од 28 марта 2008. изјавио:

" Ово је велик дан за Министарство просвјете и културе, јер ће коначно бити рјешено питање изградње неколико школа у РС."(!!??) Зар је ово највећи (и једини) "успјех" његовог министарства?!

У најновије вријеме (2009/10) мојим моберима су се прикључили још и нови: секретар Жељко Радановић и ректор Станко Станић, гдје први фалсификује записник са ННВ-а ЕТФа на моју штету (вјероватно по нечијем налогу јер не вјерујем да би он сам тако нешто предузео), а други је наговорио Управни одбор Универзитета да тражи од ННВа ЕТФа да распише ПРОТИВЗАКОНИТ конкурс умјесто да је тражио да оконча НА ЗАКОНИТ НАЧИН ПРЕТХОДНА ТРИ КОНКУРСА везана за исту ствар.

Истовремено се врши стравичан притисак на Врховни суд да не рјешава РЕВИЗИЈУ по мом предмету већ да је држи у фијоци већ 17 мјесеци, у чему имају успјеха!

Да сам се увукла у "мишју рупу" као сви остали са ЕТФ-а, сматрала бих се одговорном за ово трагично стање и на ЕТФ-у и у држави, јер бих тиме подржавала ово зло, а тада "НЕ БИХ ВИШЕ МОГЛА ДА ПОШТУЈЕМ СЕБЕ", као што рече наш велики Меша. Тако овај "крст" који због тога носим и зулум који трпим је цијена коју морам платити за тај и такав мој став. У вези с тим цитирали бих још Ајнштајна:

" Овај свијет је опасно мјесто за живљење, не због оних људи који су зли, него због оних који у вези тога ништа не предузимају". Мени је задовољство и част да не спадам нити у једне нити у друге!

Ја трпим трајан и бруталан моббинг од 1990. кад је декан постао Бранко Докић, настављајући надамном терор по наредјену његовог апсолутног шефа Александра Илишковића, који је за вријеме свог деканског мандата од 1982 до 1986. на мени спроводио терор којим је имао намјеру да ме отјера са ЕТФа, али није успио. Међутим, он још никад од тога није одустао, иако је већ неколико година у пензији!

Докић је био декан пет (!!??) мандата, а послије себе за декана је намјестио опет Илишковића. Ја сам успјела некако да наговорим колектив ком је такођер био "пун кофер" Илишковићевог терора, да му не продуже мандат. Међутим, континуитет зла се одржао и за вријеме три наредна мандата кад је декан био Милорада Божића, ког је Александар Илишковић претходно поткупио новцем факултета да даље настави терор надамном и тај терор још и данас (2009.) траје, а група која га у континуитету спроводи је попримила карактер неформалног злочиначког удружења (у складу са терминологијом Кривичног закона РС), које дјелује у континуитету скоро 20 година! Њихов терор надамном се састоји у сљедећем: онемогућавање напредовања без обзира на испуњавање свих услова, сплеткарења у сврху опструкције у напредовању, шиканирање, омаловажавање мог рада без обзира на објективно признате резултате, укидање мог предмета па опет враћање истог, додјељивање мојих предмета војном пензионеру из Београда који долази једном годишње без обзира на Болоњски процес без обзира што су га студенти оцијенили изразито лошом оцјеном (6.05), недозвољавање да дискутујем на ННВу, одузимање ми ријечи и истјеривање напоље са сједнице ННВа, шпијунирање онога што сам изјавила у медијима, и необезбјеђивање легалности мог статуса и потписа на факултету, спречавање у одласку на конференције, онемогућавање учешћа у пројектима и бављењу научним радом, недодјељивање сталног асистента, одузимање наставе (без обзира на оцјене студената 8.6, 9.25) итд, итд.

Тако ја и данас, иако је декан сада Петар Марић, који наставља тај њихов терор надамном тиме што ништа не предузима да се ситуација нормализира, тј. трпим и даље моббинг.… Још долазим сваки дан на посао, а не радим ништа у струци јер су ме потпуно блокирали- што представља исти онај терор којем су били почетком овог рата извргнути припаднци мањиских народа на просторима већег дијела бивше Југославије! Да бих ипак оправдала плату коју примам и да не полудим (што представља тзв. самопомоћ), ангажовала сам се у НВО сектору са циљем да се овако трагична ситуација у држави поправи, кад већ не могу да допринесем кроз струку, јер су ме мобери савршено блокирали и онемогућили у томе, те ми потпуно упропастили каријеру, здравље и живот.

Осим моббинга на радном мјесту, трпим још и ужасан "моббинг" правосудних институција, тј корумпираних и непрофесионалних судија Благоје Драгосављевића, Мирјане Раосављеић, Драге Туркеша и Љиљане Бошњак-Глизијан, тужиоца Живане Бајић и финанцијског вјештака Миодрага Зељковића. Они су својим несавјесним "радом" омогућила да моббинг надамном још увијек траје….

Сад се само по себи намеће питање: Како са оваквим правосуђем у ЕУ? Што рећи након тога осим са великом забринутишћу и тугом запитати се:

"ПА ЗАР НЕТКО МОЖЕ ВЈЕРОВАТИ ДА ÆЕ БиХ, СА ТАКВИМ ПРАВОСУÐЕМ, ИКАД БИТИ ПРИМЉЕНА У ЕУ и да ли ће таква РС и БХ УОПÆЕ МОÆИ ОПСТАТИ?"

Ово питам из разлога што се ПОШТИВАЊЕ ЗАКОНА сматра МИНИМУМОМ МОРАЛА, а опће је познато да ДРУШТВО БЕЗ МОРАЛА НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ. Поготово не може оно које нема нити тај МИНИМУМ МОРАЛА исказан кроз ПОШТИВАЊЕ ЗАКОНА! А код нас ЗАКОНЕ НЕ ПОШТУЈУ ЧАК НИТ СУДИЈЕ и ТУЖИОЦИ (можда не баш сви, али ови горе Споменути сигурно не поштују) који би требало да по њима суде, што је видљиво из њихових ПРЕСУДА и из ситуације на терену.

До сада сам се обраћала 50-ак пута на разне адресе:

Савјету Електротехничког факултета више пута;

Продекану, декану, секретару и ННВ-у ЕТФ Бањалука више пута;

Кадровику СДС 1993/4. год. др Марку Раичевићу;

Просвјетном инспекторима Келечевићу и Миленку Лужајићу;

Универзитету и ректорима Мирјанићу и Станићу много пута;

Инспекцији рада;

Министарству образовања (много пута);.

Инспектору за високо образовање Лаганину више пута и инспектору Радмили Пејић;

Предсједници Биљани Плавшић;

премијеру Милораду Додику;

премијеру Младену Иванићу;

премијеру Пери Букејловићу,

ОХР-у (више пута);

ОЕБС-у два пута;

Транспаренцy интернатионал (више пута);

Хелсиншком одбору за људска права;

Омбудсману (добила препоруку да се обратим суду);.

Дому за људска права;

Паддy Асхедоwн-у лично;

Одбору за људска права Парламентарне скупштине БХ,

Одбору за просвјету НСРС;

СИПИ, Центру за хуману политику Добој (Дејановићу);

Ревизору;

Кривична пријава тужилаштву Бањалука- Живана Бајић одбила!;

ТУЖБА (РС 2494/03 од 26. 9. 2003. одбијена 2008.);

Жалба Окружном суду у Бањалуци. Одбијена!;

Ревизија Врховном суду РС;

ТУЖБА Врховном суду -управни спор због ћутања администрације;

Жалба Високом судском савјету;

Жалба АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ Б&амп;Х;.

Гендер Центру РС;

Тужилаштву БХ;

ОХРу- Инзко),

итд.,

али све је узалуд: НИТКО НЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО иако сви примају позамашне плате! Доказ за то је: измјењују се декани, ректори, секретари (правници!), просвјетни инспектори, министри просвјете, премијери, НСРС, предсједници судова, тужиоци, итд- а моббинг надамном стално остаје и траје ! Ништа није урадило ни правосуђе, које је неспособно, неуко, корумпирано и ради по директиви политике! Судије Благоја Драгосављевић, Мирјана Раосављеић, Драго Туркеш и Љиљана Бошњак-Глизијан и тужилац Живана Баји ћ нису у стању чак нити да уђу у меритум спора! Додуше, једино је Благоја Драгосављевић "нешто урадио", али нажалост у сврху неправде а не правде! Наиме, он је досудио да ја платим скоро 2000 КМ адвокатских трошкова Бранку Докићу за одбрану од мене иако он мене моббингује већ 20 година, а не ја њега! Па то је права "земља Будалија" у којој је све обрнуто него би требало бити!

Ако су сви такви као ови овдје побројани онда заиста није чудо што је премијер РС Милорад Додик недавно изјавио: "Тужиоци и судије у БХ су обичне јајаре који се не усуђују чак нити да раде свој посао!" Потпуно сам сагласна са овом тврдњом, а моје жалосно искуство доказује да је она тачна!

Због свега овог сам обољела од разних болести у чијој основи је стрес (канцер, аритмија, ангина пецторис, фантомска астма, депресија итд) па сам задњих неколико година стално под седативима.

Ипак, не одустајем, јер "За правду се треба борити чак и кад је безнадежно", као што рече филозоф Кестлер. Осим тога, кад бих посустала у тој борби, учинила бих услугу свим мојим моберима: Александар Илишковић, Бранко Докић, Милорад Божић, Марко Нинковић, Живана Бајић, Петар Марић, Благоја Драгосављевић, Мирјана Раосављевић, Драго Туркеш, Љиљана Бошњак Глизијан, Миленко Лужајић, Радмила Пејић, Драгољуб Мирјанић итд итд. тј. и СВИ ДРУГИ КОЈИМА САМ СЕ ОБРАÆАЛА ЗА ПОМОÆ а они су се на то оглушили и тиме подржавали мобере и сви они који су сједили на функцијама са којих су могли и морали спријечити овај терор надамном, а његове виновнике одстранити са функција и из јавног живота и казнити, што њима није било ни на крај памети да би то морали урадити!. Радмила Пејић, главни (!!??) просвјетни инспектор је пред читавом јавношћу РС у емисији АМПЛИТУДА крајем 2007. године обећала да ће ријешити мој случај, да би ми тек 15. 5. 2009. послала ОБАВИЈЕСТ- да просвјетна инспекција НИЈЕ НАДЛЕЖНА! А ја се сад оправдано питам: Како то да просвјетна инспекција није надлежна за кршења закона и конвенција у просвјетној институцији? Факултет је ваљда просвјетна институција а не трговачко друштво! Ето до каквих апсурда су нас довели такви као што је Радмила Пејић! Толико о савјесности, професионалности и "ефикасности" просвјетних инспектора и њихове шефице.

2. Случај др Милана Штрпца (Објављено у ПАТРИОТУ 24.4.2006-12.6.2006.):

Др Милан Штрбац, члан УПИНРРС је изгубио живот у 42. години због вишегодишњег моббинга над њим.

Др Штрбац је био члан УПИНРРС и нама је саопштио велик дио својих невоља, од чега је нешто ушло у наш фељтон који смо објавили у листу ПАТРИОТ. Овдје додајемо још и то да нам је др Стрбац признао да је често био гладан јер није у радном односу, а сваку марку коју је евентуално зарадио, остављао би за кредит за стан, да му га мобери не отму, јер су то намјерили. Често су га приватни факултети бескурпулозно обмањивали и искориштавали на тај начин што су га ангажовали, а кад је он одрадио посао, НИСУ МУ ТО ПЛАÆАЛИ. Због свега тога је био утучен, апатичан, изгладњео и мршав као костур…, па није никакво чудо што му је срце отказало. Иначе, медицина тврди да је моббинг континуалан стрес најгоре могуће врсте и да доводи до психо-физичких обољевања које често завршавају смрћу, као у случају др Штрпца.

Након његове смрти, УПИНРРС је све податке које је имало доставило МУПу РС и родбини покојног др Штрпца у нади да ће нетко од њих извршити своју обавезу и покренути истрагу…. Али није, па су егзекутори били награђени за ово злодјело Штрпчевим станом, умјесто да су били адекватно кажњени! Из овог, нажалост, произлази веома опасан закључак за друштво и државу, а то је да се злочин исплати!

У овој држави није било НИКОГА ко би му помогао. Удружење просвјетних и научних радника РС (УПИНРРС) је бар узело његову ИЗЈАВУ и користило је у склопу фељтона који је на тему корупције и криминала на Универзитету излазио у листу ПАТРИОТ. Ево података из те изјаве:

Милан Штрбац је докториртао 1997. године на Факултету за физичку културу у Новом Саду. Има седам објављених научних радова на медјународним симпозијима, али још ни до данас (2006.) није добио звање доцента, иако има позитиван реферат из 1999. од комисије именоване на Наставно-научном вијећу Филозофског факултета у Бањалуци, и иако се ради о изразито дефицитарном кадру.

Без обзира на то, 28. 2. 2005. др Штрбац добија отказ од Рајка Гњате, декана ПМФа ("стручњака" за географију српских земаља!), са образложењем: " Одлука о отказу уговора о раду из економских, техничких и организационих разлога..".

Разлог за отказ није било укидање предмета на бази неког закона, јер Савјет ПМФа није хтио да, на захтјев оштећеног, испостави одлуку о евентуалном законском укидању предмета, већ су то биле криминалне мешетарије које је осмислио декан Рајко Гњато да би се докопао Штрпчевог троипособног стана. Наиме, др Штрбац, као дефицитаран кадар је 2001. године добио од Града Бањалука одобрење за рјешавање искључиво СВОГ стамбеног проблема надоградњом мансардног стана у ул. Реље Крилатице бр. 19. Пошто је Гњато тада истовремено био и проректор код ректора Мирјанића, они су заједно онемогућили да Штрбац добије посао на Факултету за физичку културу и спорт у Бањалуци након што је добио отказ на ПМФ-у, иако тај факултет пати од несташице кадра. На том Факултету раде људи који су у позним годинама, на разне сумњиве начине, окитили се потребним титулама и звањима (нпр. Видосав Лолић о валидности чијих диплома је писала и штампа, затим Симо Вуковић који специјализирао на правном факултету, а магистарског нити нема итд.).

Овом "операцијом" Гњато је успио да онемогући др Штрпцу да ради, зарадјује и отплаћује хипотекарни кредит у износу од 473 КМ мјесечно који је подигао за надоградњу мансардног стана, те га тако покушали присилти да одустане од стана. У медјувремену да би се његове криминалне радње замаскирале, Гњато је успио испословати код градоначелника Давидовића да њему додијели стан Љиљане Радовановић Васојевић (која није била стамбено незбринута), а њој је вјероватно привремено додијељен стан одузет од др Штрпца, док он или некуд не оде, или не полуди или (не дао Бог !) умре, са чиме они рачунају, што не би било чудно с обзиром на зулум којем су га извргли.

Чињеница да тип као што је Гњато (са визијама "стручњака" за географију српских земаља!) је главни претендент на мјесто ректора Универзитета у Бањалуци, уколико Мирјанић буде морао одступити, говори сама за себе у какав театар апсурда се претворио бањалучки универзитет у задњих 14 година! Нажалост, ништа мањи театар апсурда није ни Република Српска у којој не постоји нити једна институција која би заштитила др Штрпца од оваквог терора и кршења његових основних људских права!

Ситуација на Филозофском факултету. Нико од запослених на овом факултету није се усудио да нешто каже о криминалу и корупцији на овом факултету (кад је УПИНРРС тражило податке за свој фељтон), а сигурно је да је има јер на том факултету такодјер влада чудна кадровска "суша" (према званичном извјештају Министарства за образовање од 115 ангажованих професора само 33 су сталнозапослени), а до ње не би дошло да годинама и десетљећима није било криминала, корупције, растјеривања кадра и сл. Управо због те "суше" већина сталнозапослених има много хонорарних предмета, па зато шуте о криминалу и корупцији да то не би изгубили. Значи, опет се лични интереси стављају изнад општих, што је широкораспрострањена појава у високом образовању РС, а нажалост и у другим институцијама РС. Ако се тај тренд настави, а к томе још дода и нерад правосудја, РС неминовно мора пропасти, јер држава у којој не постоји ни минимум морала (а поштивање закона је минимум морала) мора пропасти.

То је најбоље на својој кожи осјетио др Милан Штрбац, који је на том Факултету предавао Методику физичког васпитања. Кад је видио да га вјечити декан Драго Бранковић успјешно опструише у напредовању и чак на то мјесто прима некога са мање одговарајућим референцама него што су његове, био је присиљен да предје на ПМФ. Милану Штрпцу је чак на Филозофском факултету била одредјена и комисија за писање реферата за тај предмет РЈЕШЕЊЕ бр. 469/99од 13. 7. 1999. која је написала позитиван реферат. Медјутим, тај реферат је ИГНОРИСАН, а на мјесту наставника за тај предмет постављена је на бази клијентелизма и корупције неки Берар из Кикинде (који никад није радио на факултету), да би то мјесто сачувао за владиног функционера Проку Драгосављевића док он не докторира! А тај Проко је послије обезбиједио и мјесто на Филозофском факултету свом брату што представља ортодоксни примјер непотизма!

Да ситуација по питању корупције није на овом факулктету ништа боља него на осталима доказују и резултати истраживања НВО Транспаренцy Интернатионал, према чијим резултатима је корупција на Филозофском факултету у Бањалуци чак највећа!

У јуну 2006. др Стрбац је дошао сав унезвјерен на ЕТФ код др Р. Праштало, члана УПИНРРС и питао што да ради, јер му Гњато пријети да ће га убити. Непосредно прије тога срели су се на паркингу ПМФа и Гњато је трчао за њим псујући му мајку и вичући му да ће га убити. Др Праштало му је савјетовала да писмено затражи заштиту од ЦЈБ БЛ , што је он и урадио. Написао је ИЗЈАВУ и однио је у ЦЈБ. Том приликом Др Штрбац је изјавио: "Гњати (др Рајко Гњато декан ПМФа) није доста што ме је лишио и посла и стана, те ме оставио гладног и здравствено и социјално незбринутог, већ још хоће и да ме убије !" Ево текста те Изјаве:

Др Милан Штрбац, Реље Крилатице 19/18а, Бањалука

9. јун 2006.

Предмет: ИЗЈАВА о инциденту ЦЈБ-у Бањалука

И З Ј А В А

Дана 9. 6. 2006. око 8 00 дошао сам на ПМФ са намјером да на протокол предам МОЛБУ (бр. 902/06) у вези спора који водим са ПМФ због незаконитог отказа који сам добио прије годину дана.

При изласку из зграде на паркингу сам срео декана ПМФа Рајка Гњату који ме напао најприје вербално, тј псовкама које се користе само у круговима кочијаша ("јебем ти мајку", "губи се одавде", " говно једно" итд.), а затим потрчао према мени вичући " сад ћу те измлатити", " убићу те, гаде један"!

Био сам запрепаштен и једва сам се спасио од разјареног Гњате! Одмах сам отишао код представнице УПИНРРС (то је једино мјесто на ком могу затражити икакву помоћ у том смислу). Претпоставио сам да је из Гњате тај бијес прокуљао из разлога што сам податке о његовим криминалним радњама, а везаним за мој случај, доставио УПИНРРСу, а они их објавили ових дана у медијима.

Надам се да ћете ми пружити адекватну заштиту, како од Гњате, тако и од "играча" из његовог криминалног тима, на чему вам се захваљујем

Са поштовањем и захвалноишчу

др Милан Штрбац

Др Милану Штрпцу НИТКО из власти РС није хтио да помогне и он је једног дана 2006. године нађен мртав у подстанарском стану.

Умро је од посљедица бруталног моббинга и апсолутне небриге и нерада институција државе да га жаштити од терора горе поменутих појединаца- мобера! Отказало му је срце у 42. години живота, њему који је био доктор физичког васпитања….

Напомена УПИНРРСа: Крајње вријеме је да бар судови почну штитити људска права грађана РС, кад то никако не раде остале институције државе. Ако неће ни они, пријети нам изумирање, јер кад ДОКТОРИ НАУКА умиру од глади и моббинга, можете ли замислити како ли је онда тек оном народу који нема докторат!?

3. Случај др Божидара Радановића (објављено у ПАТРИОТу 27.6.2005., 21.3.2005.-25.4.2005, у РЕПОРТЕРу 16/12)

Др Божидар Радановић је објавио текстове у ПАТРИОТ-у 21.3.2005-25.4.2005. и РЕПОРТЕРУ 16/12, гдје је изнио читаву генезу своје голготе. Медјутим, с обзиром да се то све још увијек налази на недјелотворном и корумпираном суду, намножило се још материјала о коме би јавност требала бити информисана. Јер, ова голгота се не тиче само др Радановића, као што би већина становника наше земље напречац закључила. Она се тиче свију нас јер свакога, већ сутра, може снаћи иста ова голгота, а многе је већ и снашла. Питамо се како је овако нешто уопште могуће? Могуће је зато што има премало оних који се боре против овог зла. Већина их чека да то уради неко други. А многи напросто "жмуре" као да се то њих не тиче. Поготово приликом гласања на изборима! Тамо сваки пут поново гласају за исте оне који су на функцијама већ годинама и десетљећима и који су у своју криминалну мрежу увезали и комплетно правосудје. То без икакве сумње доказује и ова само једна описана голгота.. Ево што је објавио у новинама др Радановић:

"Академија ликовних умјетности у Требињу, која припада Универзитету у Источном Сарајеву расписала је јавни конкурс у "Гласу Српском" (бр. 9948 од 6.12.2002. ) за заснивање радног односа на неодређено вријеме, са пуном нормом часова, за радно мјесто наставника за предмет ПЕДАГОГИЈА И МЕТОДИКА ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА.

Када сам сазнао за наведени конкурс, обратио сам се секретару АЛУ, Ранку Перовићу, професору Марксизма и социјалистичког самоуправљања и в.д. декану мр Мирку Тољићу, професору историје умјетности и графике ради договора о мојој жељи и намјери да конкуришем за горе наведено радно мјесто.

Тим поводом сам се неколико пута састао са в.д. деканом Тољићем и уредно предао своја документа. Мирко Тољић је био задовољан, чак одушевљен што ће се ослободити гостујућег професора из Никшића и тако умањити трошкове Факултету. Том приликом смо се договорили да почнем радити у фебруару.

Ја сам тада радио у Гимназији "Јован Дучић" у Требињу, и требао сам регулисати раскид радног односа са њима на регуларан начин, што сам и учинио, па су они одмах расписали конкурс за попуну тог радног мјеста.

Кад сам се, у складу са договором јавио у фебруару, декан Тољић ми је саопштио да ректор универзитета у Источном Сарајеву не дозвољава (!!??) да се проведе конкурс и чак га је у априлу и поништио, а мене су преварили и оставили на улици!! На сву срећу тада сам ушао у 65. годину живота, па сам на брзину почео да средјујем документе за пензију, иако сам имао само 35 година стажа, а по Закону о универзитету могао сам радити још 3 године, тим више што је моја струка дефицитарна. Ето тако гостујући декан из Никшића растјерује домаћи кадар из Требиња! Нека му буд на част и задовољство, а поготово онима који су му то омогућили!

Од првог пријављивања на конкурс 2003. год, пријављивао сам се још два пута, али су сви конкурси остали законски неокончани и гарнирани обиљем криминалних мешетарија и ујудурми. А како би и могли бити законски окончани кад је на челу Академије ликовних умјетности човјек из Никшића, тј из друге државе који ту чињеницу обилати користи у смислу имунитета, што му омогућује да се некажњено бави свим врстама криминалних мешетареија без икаквих санкција. Јер тада кад би требао да за то одговара, он је тада градјанин друге државе, на што се и позива! Наравно, није само он укључен у ове криминалне мешетарске радње. У томе су му, било чињењем, било нечињењем оног што су по својој функцији морали учинити, обилато помагали др Радојица Јојић, др Владимир Косић, др Митар Новаковић и други.

Видјевши да своје право не могу остварити на Универзитету у Источном Сарајеву, а још мање на Академији ликовних умјетности у Требињу на челу које је Тољић из Никшића, позвао сам у помоћ инспекцију за високо образовање РС 29.4.2004. г. и они су послали Миленка Лужајића. Он је констатовао кршења Закона о универзитету и ништа више! Да ли је имао или није на располагању и неки механизам за спречавање даљњег кршења закона и да ли је могао да присили мешетара Тољића да поштује важећи закон, ја не знам, али је чињеница да се тако нешто није десило, а сам Лужајићев налаз није нимало забринуо ни Мирка Тољића ни његове трабанте! Исто је било и са ректоратом Универзитета у Источном Сарајеву тако да ми је сам ректор савјетовао да се обратим суду. Након свега што сам досад преживио на суду, сумњам у добронамјерност овог савјета, јер ми он сада више личи на дио СМИШЉЕНЕ СТРАТЕГИЈЕ како да ме "скину с врата" и пошаљу на пут без повратка. А наши судови су управо пут без излаза и повратка! Онај ко буде или убачен у њих или сам тамо уђе, ускоро се нађе у правој обртној петљи која се врти до унедоглед, без икакве шансе да се заустави и оконча!

Судија Весна Ивковић је до сада заказивала пет пута рочиште и позивала свједоке др Радојицу Јојића, др Митра Новаковића, др Слободана Којића и в.д. декана Мирка Тољића, али се они нису одазивали, иако је то њихова градјанска дужност. На расправе је долазио једино инспектор Миленко Лужајић који је остао при свом исказу да је кршен закон.

Осим тога, из начина на који је Весна Ивковић водила расправу, било је очигледно да је и она ‘заврбована" и да је у служби оних који имају намјеру да ме сломе како бих одустао од тражења свог права. Како другачије објаснити чињеницу да није урадила баш ништа у смислу приводјење несавјесних свједока који не извршавају своју градјанску дужност, а имала је механизме дато уради? А о другим елементима њене необјективности и непрофесионалности да и не говорим!

Круна свега овога је, без обзира на толико много аргумената, доказа и мишљења просвјетног инспектора и без обзира на чињеницу што нису приведени и саслушани свједоци, "високо професионални " судија Весна Ивковић је 5. 8. 2005. донијела пресуду која би била права срамота за сваки иоле нормалан суд, за сваку иоле нормалну државу и на крају за сваког иоле нормалног судију!

Рјешењу П174-04 је донесено у корист АЛУ Требиње (!!???), а у њему се још одредјује тужитељу Божидару Радановћу да плати судске трошкове у износу од 2000 КМ, након чега се може жалити Окружном суду! Да ли та Весна Ивковић не зна чак нити толико из правосудја да би знала да се такса за РАДНЕ СПОРОВЕ не плаћа? Ето видите кога нам је све Ешдаун увалио у правосудје!

Не можемо а да се не упитамо ЗАР СВАКО У ОВОЈ ДРЖАВИ КО СЕ УСУДИ ТРАЖИТИ СВОЈЕ ПРАВО, КОЈЕ МУ ПРИПАДА ПО ЗАКОНИМА, УСТАВУ и МЕДЈУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМА, БИВА ОВАКО КАЖЊЕН? Да ли је тако на свим судовима у РС или само код судије Весне Ивковић? Ако је тако на свим судовима у РС, онда их све ТРЕБА ХИТНО распустити и пустити људе да правне спорове рјешавају " тољагама", а ако је тако само код судије Весне Ивковић, онда треба њу ХИТНО смијенити и послати на биро за запошљавање да би тамо нашла нови посао на ком не би правила толике огромне штете градјанима РС и самој држави.

Не могу вјеровати да је Весна Ивковић баш толико неука. Да ипак није у питању корупција? Јер, Црна Гора је близо Требињу, а "кадрови " из Црне Горе су нашли ухљебљење у Требињу (примјер АЛУ) и тамо растјерују домаћи кадар, за што сигурно имају нечију подршку. На оваква размишљања подстакла ме недавна изјава једног другог Црногорца, Небојше Медојевића директора Групе за промјене, који каже:

" Тајкуни неће бити процесуирани све док буду могли плаћати свако свог судију, свог тужиоца, свог министра и своје парламентарце". Изгледа да је и у РС тако.

4. Случај др Дјурадја Давидовића (Објављено у ПАТРИОТУ 24.4.2006-12.6.2006, 21.3.2005-25.4.2005., 26.12.2005.)

Још 2001. године својим дописом Наставно-научном вијећу(ННВ) Технолошког факултета др Дјурадј Давидовић се обратио ријечима:

"У више наврата у задњих 5 година на састанцима ННВа упозоравао сам на непримјерена дешавања на нашем Факултету, али та та моја упозорења нису уопште била евидентирана у записницима, а закључци који су произашли из дискусија везаних за та упозорења, никад нису проведени.."

Из овог се види да ерозија Технолошког факултета траје већ више од 15 година и дешава се под руководством Недељка Чегара и Радослава Грујића, главних сљедбеника и поштоваоца ријечи и ‘’дјела’’ректора Мирјанића. Први је 10 година декан па продекан а затим стални предсједник Савјета факултета. Његово "декановање" под менторством бивших шефова у струци и науци брачног пара Шкундрић, биће упамћено по великом броју одбрањених магистарских и докторских радова.Водитељи и комисије за одбрану су унапред одређене без обзира о којој научној области се ради! Наиме, комисије обавезно сачињавају брачни пар Шкундрић, Чегар, каткад наравно и Мирјанић и ријетко још понеко од послушника. Радослав Грујић је десет година први замјеник ректора (проректор) највјернији сљедбеник Мирјанићеве политике. За награду постављен је за декана Технолошког факултета, послије дугогодишње Чегарове владавине (ваљда ради континуитета у криминалу) и поред проректорске дужности и многих других функција које му доносе позамашне приходе. Грујић, одмах по заузимању власти, формира у оквиру прехрамбеног одсјека ново усмјерење на коме се ангажују новопечени доктори, актуелни и бивши министри и помоћници министара, актуелни и бивши директори, његова супруга и други квазикадар.

Организована пропаганда усмјерава највећи број студената на смјер ‘’Контрола намирница’’ мада нико не може објаснити студентима шта и гдје ће они то радити послије завршеног факултета. Права је трагедија погледати како осакућују будуће генерације које ће узалудно овдје страћити најбоље године свог живота у којима су могли, на неком другом мјесту, стећи знање које би им омогућило егзистенцију. Овако ће их до краја свог живота морати издржавати јадни родитељи, који су се одрицали свега само да би својој дјеци омогућили да студирају и стекну диплому. На крају су преварени и обманути и једни и други. Јер, умјесто да су њихова дјеца са универзитета изашла оспособљена за самосталан живот, њих је, без обзира на њихове способности, потпуно онеспособио неспособан квазикадар са универзитета!

Једини који се овом свему супротставио биој је Др Дјурадј Давидовић, који је због тога " платио" изузетно високу цијену трпећи брутални моббинг све до истјеривања са радног мјеста редовног професора Технолошког факултета!

Док ствари на Технолошком факултету од 1992 године (од кад је ректор постао Драгољуб Мирјанић) нису почеле да рапидно клизе странпутицом криминала, на Технолошком факултету се могло напредовати на бази својих резултата рада. Не може се рећи да је баш све било идилично, али ипак. У том периоду своја академска звања, искључиво на основу постигнутих резултата, стицао је и др Дјурадј Давидовић, те је тако легално и легитимно догурао до звања редовног професора на овом Факултету. Медјутим, кад су кола Технолошког факултета, чијем оснивању и стасавању је он дао велики допринос, почела да клизе у провалију, др Давидовић није могао ставити главу у пијесак, што се и од њега (као и од осталих) очекивало, већ је покушавао да кола заустави на низбрдици. Али, то га је скупо коштало!.

Најприје су декан и ректор смислили ујудурму како да га стручно деградирају, па су му потпуно незаконито одузели звање редовног професора. То је услиједило одмах након његових покушаја да оснује Удружење универзитетаких професора које је требало да заустави ерозију Универзитета у Бањалуци и свих његових факултета. Кад је криминализована клика на челу са ректором Мирјанићем видјела да их у њиховим криминализованим работама нико не зауставља (инспекциоја на челу са Келечевићем ухватила се у њихово криминално коло па умјесто да их суспендује и кажњава она их тапша по рамену) осилила се до крајњих граница. Ипак, др Давидовић је основао друго удружење након што га је ректор Мирјанић спријечио при оснивању првог таквог удружења. Да би га онемогућили у његовој намјери да покуша спасити посрнули Универзитет, ректор и његова клика морали су посегнути за много перфиднијим мјерама. У ту сврху су конструисали и прогурали кроз Народну скупштину Додатак Закону о високом образовању који је имао један једини циљ: да отјера ОДМАХ др Давидовића у пензију. Управо је задивљујуће са колико су прецизности ту акцију извели, преводећи жедне преко воде наивног министра Пецеља, али такодјер и ништа мање наивне премијера, предсједника РС и делегате Народне скупштине, упрежући их све да вуку њихова криминална кола! И успјели су! Др Дјурадј Давидовић је одмах и једини по том новом закону добио рјешење о пензионисању и то одмах након објављивања овог фарса- закона у Сл. гласнику РС. Брзина је била толика да су Грујић и Мирјанић изгубили из вида да осим тог Закона постоје још неки закони који су на снази, а који се односе и на др Давидовића, као што би се односили и на било ког другог градјанина РС. Медјутим, за њихов криминал нема никаквих препрека, у што су се увјерили у задњиј 15 година, па ће и ове препреке заобићи или савладати. Једини њихов проблем је у томе што Удружење просвјетних и научних радника РС чији је предсједник др Дјурадј Давидовић овим неће бити угашено.

Др Давидовић је поднио и кривичну пријаву и тужбу, али све је било узалуд јер правосудни систем у РС је у служби криминалаца, а не поштених грађана, тако да још ни до данас (2009.) судови и тужилаштва нису БАШ НИШТА ОДРАДИЛИ, а поготово не у складу са ЗАКОНИМА, које би требали да штите и проводе.

Као и сваки дуготрајни и брутални моббинг, и овај је нарушио здравље др Давидовићу тако да је доживио мождани удар, а финанцијска ситуација коју трпи никако није достојна универзитетског професора, једног од оснивача Универзитета у Бањалуци…

5. Случај проф. Душана Стегића (објављено у ПАТРИОТУ 4.7.2005., 11.7.2005., 16.1.2006., РЕПОРТЕРУ 31.1.2005-14.2.2005. и Независним новинама 26.11.2002.)

Наша земља је сиромашна земља и не располаже са никаквим другим ресурсима осим људским. Ако се и они упропасте, неће нам ништа више остати. Због тога сам одлучио да јавност упознам са општом саботажом у овом нашем једином ресурсу и позивам све оне који могу и на који начин допринијети да се ово зло заустави, да ми се прикључе. Јер, министарством просвјете руководи човјек ком се објективно не би смјеле повјерити на чување нити двије овце, јер би он обадвије страћио. А он тако дилетантски управља са јединим ресурсом РС!!?

Ја, Душан Стегић познајем Гојка Савановића од 1964., кад сам био наставник у Дубравама код Градишка, а Савановић је након завршеног заната уписао ванредно Вишу педагошку школу у Крагујевцу, па је у оквиру обавезног хоспитовања ту праксу изводио код мене, наставника физике и техничког образовања на школи у Дубравама. По завршетку Више педагошке школе у Крагујевцу Савановић је радио на основној школи "Браћа Рибар " (Бос. Градишка) као наставник техничког образовања, а тадашњи директор што је у алкохолизираном стању долазио на наставу. Својом упорношћу и тактичношћму директор Крагуљ га је успио приволити да оде на лијечење од алкохолизма.

Године 1978. Савановић долази на мјесто професора као наставник Основа технике и производње у Гимнзију у Градишци. У то вријеме професор физике на овој Гимназији је био Боривоје Јовановић који нипошто није дозвољавао Савановићу да држи предмет физику, за што је он покушавао да се избори. Одласком проф. Боривоја Јовановића у пензију, Савановић је преузео предмет физику иако тада није имао диплому професора физике, већ само наводно диплому Педагошке академије за предмет ОТИП, која није била дата на увид нити је била приложена у његовом досијеу. У вријеме тадашње реформе и укидања гимназија, образују се неки смјерови у оквиру усмјереног образовања, па се формирају три смјера од којих је један био Смјер за електротехничаре. Савановић је себи прибавио право да предаје 6 стручиних предмета на том смјеру, без икакве одговарајуће квалификације. Родитељи су због неквалитета наставе негодовали код директора Хаџиалагић Хикмета након чега је он затражио од Гојка Савановића на увид његову диплому. Он је то избјегавао уз разна квазиобјашњења. Због тога га је руководство Гимназије покушало избацити са посла, па је он тужио Гимназију (1986.). У том судском спору, Савановић је прибавио неку ПОТВРДУ са Електротехничког факултета у Сарајеву са којом је он успио добити спор и убиједити судију да му прихвати потврду јер диплому, наводно, још не може добити из неких разлога. Након тога је враћен на посао гдје је почео да предаје физику, јер се ОТИП укинуо, а умјесто њега се уводи информатика. Након тога долази рат и његов страначки ангажман (предсједник радикалне странке), након чега ДИПЛОМЕ ВИШЕ НИСУ БИЛЕ ВАЖНЕ. Године 1994. , по страначком кључу, долази на мјесто директора Гимназије, која је у међувремену поново успостављена. Тада се, са странком у залеђу, страховито осилио и почео да шиканира и да се свети свима онима који га нису подржавали у његовим криминалним и фалсификаторским работама. У том периоду је одстранио 9 коњуктурних професора и на њихова мјеста довео нове људе са сумњивом квалификацијом. Из неких предмета чак није ни било наставе (енглески и латински због отјеривања професора и немогућности да се нађу други), па је такве неверификоване наставнике и наставу " верификовао" уз помоћ тадашњег министра Ненада Сузића и "главнокомандујућих" из Просвјетно-педагошког завода. Још горе што се десило било је то да је енормно повећао број запослених у општим службама, како би имао што више присталица (14 чистачица, 3 библиотекара, 6 персоналних службеника итд), тако да је однос броја професор: непрофесор са 4: 1 из предратног периода, спао скоро на 1: 1! Захваљујући томе, било му је могуће да врши разне криминалне радње без икакве опасности од посљедица, што је он обилато користио, о чему постоји валидна документација. То се све може провјерити ако стручна и објективна комисија изврши контролу пословања Гимназије у Градишци и Министарства за образованње РС у вријеме његовог "шефовања", на једном и другом мјесту.

Сукоб између мене и Гојка Савановића почиње негдје 1994. доласком Савановића на мјесто директора Гимназије, по страначком кључу, гдје га је поставио СДС као предсједника Радикалне странке у Градишци (са којом је СДС био у неслужбеној коалицији). Ја сам тада радио на Средњој стручној и техничкој школи у Бос. Градишци, а био сам и предсједник општинског одбора синдиката образовања науке и културе (ОНК) и члан републичког ОНК. Сукоб је настао због Савановићевог аутократског понашања кад се, ојачан са владајућом странком у залеђу, толико осилио да је ЗАБРАНИО РАД СИНДИКАТА у Гимназији. Пошто сам ја, као синдикални функционер, морао заштити интересе синдиката и његових чланова, нужно је дошло до сукоба измедју мене и Савановћа због његове самовоље. Од тада па до данас, гдје год да се појавим, трпим терор и одмазду од стране Гојка Савановића.! Никако да "окајем гријехове"! Много сам размишљао о томе, а нарочито откад сам добио отказ, па ми је пала на памет и она Вибова:"Он би желио да види мој крај, јер ја знам његов почетак". Међутим, постоји још нешто.

Дјеломично објашњење за такво Савановићево понашање нашао сам у стручној литератури психијатра др Јована Марића и још неких научника који су се бавили патопсихологијом нашег становнишва. Они кажу да су то психопатолошке појаве које вуку поријекло из динарског наслијеђа. Традиционална ауторитарна склоност је да нетко поштује само ону норму коју је сам поставио, док му законска норма служи за украс. Проблем је што су све наше (квази)елите у које спада и Савановић настајале из ратова, а знамо из којих крајева су поријеклом. Такве "елите", вођене менталитетом насиља, непоштовања закона, стицања имовине без рада, намећу такво понашање и читавом друштву.

Прва одмазда коју је Савановић предузео против мене зато што сам савјесно вршио моју синдикалну функцију, а што се није уклапало у његове ситносопственичке калкулације, је било одузимање општинског признања за општи допринос развоју општине Градишка, које сам ја требао примити, а што је већ било објављено у средствима јавног информисања. Чак ме је и предсједник општине др Петар Даниловић већ био позвао да преузмем то признање. У том тренутку ускочио је Савановић и све развалио, како би ме казнио за "непослушност".

Друга одмазда десила се у септембру 2001. кад је по његовом наредјењу директор Средње стручне и техничке школе у Градишци, Драган Матавуљ, уручио ми отказ са образложењем да нисам верификован за извођење наставе на предмету Рачунарство и информатика, с обзиром да има диплому Производно-техничког образовања са Педагошког факултету у Ријеци (какву диплому има и сам Гојко Савановић а са њом се докопао чак звања ванредног професора на Електротехничком факултету у Бањалуци, само Бог зна како!!?), иако сам у оквиру тог студија полагао предмет ИНФОРМАТИКА, а касније сам још на ЕТФ у Бањалуци добио два цертификата за иновирање знања из рачунарства и информатике, као што су у том периоду радили и сви други наставници Техничког образовања од којих већина на педагошкој академији није никад ни слушала предмете из ове области, за разлику од мене који јесам. При том треба напоменути да сам ја предавао предмет Рачунарство и информатика од његовог увођења у средње школе (1993) па до отказа 2001.год. и то врло успјешно, што је констатовала и комисија за верификацију мог рада и да у том периоду нико није никад поставио никакву примједбу, што није сметало Гојку Савановићу да реализира мени отказ, док је све оне друге, са мањом и неодговарајућом квалификацијом, оставио!

Трећа одмазда се десила у оквиру ПХАРЕ програма. Наиме, међународна заједница је инсталирала ПХАРЕ ВЕТ програм са циљем реформисања средњег стручног образовања. Синдикат образовања науке и културе (ОНК) је као представника у том програму делегирао мене, јер сам ја и даље веома активан у Савезу синдиката, без обзира што због свог савјесног рада у овој организацији трпим дугогодишњи и терор и одмазде од стране Гојка Савановића. Сам Гојко Савановић је такођер ушао у тај тим као директор Гимназије, јер га је ту буквално "утрпао" претходни министар Ненад Сузић, иако је ван памети да он буде учесник реформи средњег стручног образовања као професор Гимназије, која није стручна већ општеобразовна школа. Али, у овој нашој "недођији" све што је ван памети је нормално! То што није имао никакве ингеренције у погледу мене, нију му сметало да по доласку на функцију министра захтјева од руководства ПХАРЕ програма да ме одмах искључе из овог програма. Први пут му то није успјело, али није ни одустао, да би му то у току 2002. пошло за руком. Наиме, на неки начин (!!??) је успио да убиједи руководиоца тог програма, једног странца, да елиминише, у "пакету" све оне представнике из РС који су били аутономни и нису подлегли његовим притистицама, међу којима сам био и ја. Остаје сумња, да су сад можда они сви били успутне жртве динарских манира и освете према мени Гојка Савановића, који , да би елиминисао мене, није презао од тога да елиминише успут и друге, што је вјероватно био дио његове стратегије која му је " прошла" код руководиуоца ПХАРЕ програма. Претпостављамо да му је у томе помогло лажно представљање као Проф. др Гојко Савановић, специјалиоста за наставне планове и програме, што нико од странаца није провјеравао, а тим више што је он сједио на функцији министра за образовање, па су странци претпостављали да је приликом постављања на ту функцију неко то све савјесно провјерио. А то, нажалост, није тачно. Поуздано знамо да он у том периоду није имао звање ПРОФ. ДР, а такођер знамо да су искрсли велики проблеми око његове пријаве на конкурс и стицања овог звања на ЕТФ Бањалука у мјесецу октобру 2002, тако да он то звање још увијек нема. А о звању СПЕЦИЈАЛИСТЕ ЗА НАСТАВНЕ ПЛАНОВЕ И ПРОГРАМЕ, поготово нема ни говора, осим ако је он сам себи то звање придодијелио. Као такав " специјалиста" он се још хвали да ће ове године изаћи 50 нових уџбеника за школе! Да ли можете уопште замислити какав је квалитет таквих уџбеника? А са таквим "expres" штампаним уџбеницима треба едуковати наш једини ресурс!

Још је нешто веома сиптоматично у овом свему. Можда се Гојко Савановић ипак не би смио усудити да се користи титулом ПРОФ. ДР да није толико био сигуран да ће је добити, а могао је бити сигуран једино ако му је то неко ЧВРСТО обећао. Па се сад отворено питам: КО ЈЕ ТАЈ КОЈИ ДИЈЕЛИ (или продаје) ПРОФ.ДР –звања на Електротехничком факултету у Бањалуци!??

Може ли ико да схвати каква опасност читавом друштву и држави пријети од оваквог ДИЛЕНТАТИЗМА!! Гојко Савановић САМ прави неке дилентатске измјене у плановима и програмима и САМ прави реформу школства, док у Републици Хрватској то раде тимови већ неколико година, а прошле године су чак и организовали МЕДЈУНАРОДНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ са том темом да би успјели квалитетно реформисати школство, али им ни то није било довољно, па и даље раде на том. У Србији су ангажовали читаве тимове у које су укључени и стручњаци из иностранства и позвани сви они који могу помоћи да се дође до квалитетне реформе, а код нас то ради ЈЕДАН ЈЕДИНИ ЧОВЈЕК и то са таквим " интелектуалним педигреом" као што га има Гојко Савановић!!?? Један нормалан, разуман, одговоран човјек се тако нечега не би САМ никад ни прихватио, нити би му ико нормалан то омогућио, па се овако нешто може објаснити само оном народном пословицим: " Будал (-ама)и је море до кољена"или можда она друга: "У лудој земљи и слијепи коњи пролазе", које је народ кроз стољећа провјеравао.

Као посљедица оваквих догађања, наша држава је опет пред потпуном пропашћу! То је главни разлог што је све више незапослених, гладних, бесперспективних и апатичних.

А Душан Стегић је хтио да спријечи да се тако нешто деси нашем становништву и нашој држави. Због тога је трпио страховит моббинг, терор и прогањање, а суд још ни данас није пружио му заштиту и сатисфакцију. Можете ли да замислите у каквом је психичком стању свих ових година био човјек који се покушсао супротставити небулозама једног Савановића и оних који су га довели на ту позицију? Да ствар буде још гора, Савановић је тужио Стегића за наводну клевету, зато што је изнио у јавност све оно што је доживио од Савановића и његових трабаната! А сад Савановић врши страховите притиске на суд да тај спор оконча у његову корист!

6. Случај проф. Јове Ðукића (из Градишке, Објављено у ПАТРИОТУ 16.1.2006.)

" Поводом тужбе Гојка Савановића против професора Душана Стегића и Др Радојке Праштало, спреман сам на свим судовима потврдити истинитост навода оптужених у листовима "ПАТРИОТ", у "Независним новинама" и у ревији "РЕПОРТЕР".

Са Гојком Савановићем сам радио од 1978. до 2000. године. Он је у тадашњи Средњошколски центар "Енвер Шиљак" дошао као наставник ОТП (основи технике и производње) и од 1978. завршавајући ванредно студиј на факултету у Ријеци (1980-82.) предавао је тај предмет.

У тадашњем Средњошколском центру, 1986. године уписано је једно одјељење електротехничара у коме је Гојко Савановић испословао да предаје 5-6 стручних предмета из електротехнике (он то зна јер је електричар). Након кратког времена усљедиле су притужбе родитеља на његов рад код тадашњег директора Хикмета Хаџиалагића. Директор је тада захтијевао од Савановића да донесе диплому о завршеном факултету и о оспособљености да предаје предмете које је предавао. Пошто то Савановић није урадио, директор га је суспендовао, а предмете дао стручним спољним сарадницима.

На то је Савановић повео спор на суду у Градишци. Ја сам му био свједок јер је он то тражио пошто ми је показао диплому о завршеном трогодишњем студију на Ријеци (група ОТП и Физика) и некакву потврду да је уписан на постдипломске студије на Електротехничком факултету у Сарајеву и положених неких десетак испита, а потврда је издана у сврху регулисања радног статуса општинског инспектора за енергетику и регулисање верификованости за предавача на ел. струци.

Суд је уважио моје свједочење, укинуо суспензију Савановићу, али он није више предавао у електроструци него само ОТП.

За тај период сам спреман гарантовати својом чашћу и животом да Гојко Савановић није завршио постдипломске студије нити је било гдје магистрирао.

У току рата (од 1992 до 1994.) радио је као професор ОТП и информатике, а предавао је и нешто физике по одласку у пензију професора Боривоја Јовановића.

На иницијативу неколико професора Гимназије, међу којима сам био и ја, 1994. у мјесецу фебруару Савановића бирамо за директора Гимназије у Градишци. У јуну мјесецу исте године (1994.) части нас и саопштава да је магистрирао. Није било јасно гдје- у Крагујевцу или у Сарајеву (ваљда се није тада одлучио). То је већ изазвало оправдану сумњу да су то резултати интервенције Војислава Шешеља, који је након доласка у Б. Луку, Градишку и Окучане, помогао Савановићу, предсједнику Радикалне странке у Градишци да експресно магистрира. Кад је тако лако ишло са магистратуром, није било разлога да за годину двије и не докторира па касније постане свјетски рекордер у стицању звања доцента и ванредног професора.

Као професор који се редовно школовао, био сам не мало изненађен оваквим брзим напретком мога колеге па сам му у шали рекао како је добро бити лидер неке странке и за тили час постанеш магистар и доктор наука. Ова моја изречена пошалица је био прави позив мом, до тада добром другару, да ме почне шиканирати и као професора и као синдикалног активисту.

Прво ми је умањио лични доходак и исплаћивао ми 86% плате, и кад је видио да то "пролази", почео је да харачи по школи. Завео је уписнине и школарине а личне дохотке је одређивао према послушности. Ја то нисам могао спокојно посматрати и бунио сам се, али није ишло јер су страначке позиције биле веома стамене.

Кад је вршен реизбор директора (17. 03. 1998.) пријавио сам се на конкурс као противкандидат Савановићу како би се стало на пут његовим малверзацијама. Ни ту нисам имао шанси јер је он мудро сачинио гласачку машину напримавши помоћних радника онолико колико му је било потребно гласова (сви су гласали, и свих 14 чистачица за Савановића), а професори су у потребном броју били или купљени или уцијењени.

Након овога прелази на директан обрачун самном. Сву моју персоналну документацију баца у контејнер (вјетар је разнио па су дјеца нашла је на путу и предала ми), а онда позива просвјетног инспектора да констатује како ја нисам ништа завршио нити сам стручан, те ми 29. 12. 2000. године уручује отказ.

Још и данас водим спор на суду по питању отказа, а све захваљујући криминалним радњама Гојка Савановића, који да би доказао своју силу и данас вршља по судовима како би ме спријечио у остваривању мојих права.

О нечистим и криминалним радњама Гојка Савановића имам још много тога рећи и доказати па сам спреман у свако доба и на свим судовима све ово лично са пуном одговорношћу посвједочити"

У Градишци, 28. 06. 2005.

Јово Ðукић, с. р.

Из овог се види да је Савановић мобер "опште праксе" и да није само Душан Стегић његова жртва. Засигурно их има још осим ове двојице, али су се они једини успротивили моббингу и затражили жаштиту од јалових институција државе и исто таквог правосуђа

7. Случај Ведрана Шкоре, новинара и ТВ уредника

Преносимо допис који је Ведран Шкоро доставио Омбудсману РС и другим "борцима за људска права", од којих се нико није огласио тим поводом. Међутим, након што је г. Шкоро добио спор на Основном суду, омбудсман се тек тад заинтересовао за случај и констатовао да је Ведран Шкоро добио радни спор, док мобинг, на који се странка жалила, омбудсман није ни споменуо! Вјероватно ни он није чуо за мобинг, јер не прати законске измјене као ни судија Основног суда у Банјалуци Благоја Драгосавлјевић у случају Р. Праштало!

Преносимо овај допис у цјелости, ради тога што може бити користан жртвама мобинга у препознаванју самог мобинга и коректном, законитом и дослједном понашанју жртве мобинга.

МОБИНГ

УСКРАЋИВАЊЕ ПРАВА НА РАД

16.04.2007.год

Поштовани

Због повреде мојих људских права и слобода због четворогодишњег МОБИНГА у наредним страницама, свакако уз обимну документацију, дајем и детаљна образложења, која сматрам неопходним за боље разумјевање ситуације. Све ово је усмјерено у циљу заштите права на рад, које ми је незаконито одузето од стране директора РТРС-а Драгана Давидовића, као и припреме за тужбу за МОБИНГ и накнаду штете.

Обраћам Вам се јер је Међународни Форум Босна први покренуо питање Мобинга, који је код нас још увијек непознаница и који је тек недавно и законом забрањен.

Наиме, већ од самог почетка обављања функције ген. директора (16.12.2002.год.), Драган Давидовић је отворено показивао антагонизам према мом дугогодишњем новинарском раду, а касније и према мени лично. Напомињем да сам ја, тада, обављао послове директора програма Телевизије РС. Међу првим активностима новоименованог дирктора РТРС-а био је захтјев Управном одбору за поништење већ одобрених значајних и захтјевних програмских пројеката као што су: Крцкалица – дјечији Талк Схоw и квиз Срећна породица. Наведени пројекти, на којима се већ радило, укинути су неочекиваном брзином и без консултација са мном, као директором програма и без иједног ваљаног разлога и образложења. Такође, поништени су и други пројекти на којима се већ увелико радило. Када је олако спровео наведене активности, ген. директор је почео отворено да ме игнорише и заобилази у доношењу свих одлука у вези са програмом.

Низ је примјера, али најеклатантанији и непобитан је онај о расписивању тендера за Телетекст РТРС-а. Управни одбор је на сједници 10.02.2003.год. донио одлуку о расписивању тог тендера и дао овлашћење в.д. генералном директору (у том тренутку Драган Давидовић) да у сарадњи са директором програма ТВ (Ведран Шкоро) утврде услове за расписивање тендера.

Ту одлуку Давидовић није испоштовао и потпуно ме игноришући, наставио је да програмске и друге одлуке доноси сам.! Каква је директорава самостална одлука за тендер за Телетекст најбоље одсликава штета коју је претрпио РТРС, који се сада спори са фирмом, која је дала наводно најбољу понуду.

У то вријеме многе одлуке директора нисам схватао, али сам мислио да је то његово почетно упознавање и несналажење у новом послу. Наравно, добронамјерно сам указивао директору на одређене проблеме у програму изазване мањком сарадње и координације.

Умјесто сарадње и тимског рада, добио сам одговор у виду одлуке од 28.02.2003.год. којом се укида одлука о уговореној плати коју сам имао од 14.11.2002.год.

Дакле без смјењивања, без образложења, ген.директор Драган Давидовић смањио ми је плату са 1635 КМ на мање од 500 КМ. Тако сам ја, као директор програма, имао мању плату од неких подређених, па и од једног дописника из Загреба, који је тек почео да ради са доласком Драгана Давидовића у РТРС.

По наређењу директора одлука о укидању плате је стављена на огласну плочу, као нека врста одстрела и упозорења осталим уредницима и новинарима да сам ја на црној листи. То је и имало баш тај ефекат, јер су одређени радници, преплашени причама о најављеним отказима, у страху, почели да ме избјегавају. Послије ове одлуке о укидању уговорене плате, ни једна таква слична није се нашла на огласној плочи! Чак је постало и пословна тајна коме и колике уговорене плате даје директор. Прије ове одлуке укинуто ми је и раније право за накнаду за плаћање закупа стана. Јасно је да је све било срачунато да се деградирам и као руководилац и као дугогодишњи уредник РТРС-а, али и да се директно атакује и на моју егзистенцију. Из којих разлога мени није познато, а не бих желио ни да нагађам.

Стање и однос према мени, првом сараднику господина Давидовића, сваким даном се погоршавало. Потпуно ме је изоловао и избацио из свих програмских активности. Тако ме је избацио и из пројекта Пећине РС (серијал документарних емисија), као и пројекта Ђурђевданског фестивала, гдје је по формацији немогуће радити без директора програма. Не само да нисам био укључен, већ су од мене као директора програма сакриване те ствари, тако да сам о програмским активностима сазнања добивао из кулоарских прича!

Поново сам се обратио директору, овај пут, захтјевајући да се ни једна програмска активност више не може спроводити без директора програма.Добио сам одговор да ће ген. директор размислити о свим примједбама и да ће ме обавијестити о свом приједлогу. Убрзо сам позван у канцеларију ген.директора гдје ми је предложио да пређем на другу позицију за коју он сматра да је најбоља и за РТРС и за мене. Наравно, као професионалац, који од оснивања ради у РТРС-у на разним позицијама и функцијама, прихватио сам нови задатак без поговора. Од 01.06.2003.године сам на позицији Координатора менаџера-савјетника ген.директора за односе продукције и маркетинга. Озбиљно сам приступио и овом послу и предложио сам и неке пројекте за које сам добио и одобрење ген. директора. Све је функционисало 3-4 мјесеца, када је директор поново почео да ме игнорише и заобилази. Из наведеног могу да извучем закључак да није хтио да радим те да му је сметало што сам и на овој позицији реализовао значајне пројекте, који су имали запажене маркетиншке приходе.

Да појасним, 29.09.2003.год. почео сам са серијалом емисија Ембарго,чији сам био и аутор, уредник и водитељ. Када сам започео конкретне активности, кренуле су опструкције, чак до те мјере да за прву емисију није била одобрена куповина столица за сценску поставку, тако да сам са сценографом Властом Опачић Каран преносио столице из оближњег кафића Крокодил. Сценографија је била испод сваког нивоа, јер нису била одобрена средства, па је урађена од најлона. Иако је било разних видова опструкција, емисија је јачала и рејтингом и приходима. Овај пут нисам могао да ћутим, нити да усмено тражим боље, односно нормалне услове за рад.

Тим поводом, писмено сам се обратио ген. директору, и то у више наврата. Моја писма су остајала без одговора. Тражио сам пријем код директора, али опет није било одговора. Док сам константно преко секретарице тражио пријем, и даље сам слао писма и извјештаје ген.директору о емисији Ембарго, све док нисам добио одговор од секретарице да не треба да обавјештавам директора, јер он то и не чита, већ баца у корпу. Тада сам чврсто одлучио да инсистирам на пријему код директора. Умјесто пријема, добио сам бујицу ријечи и неконтролисан вербални напад. Да то не појашњавам, све је описано у писму које је протоколисано 04.11.2003.год., јер нисам желио да и та озбиљна забиљешка заврши у кошу, као да је никад није ни било. На ово писмо никад нисам добио одговор, нити пријем код ген.директора. У то вријеме сам, према рјешењу, био савјетник (?!!) ген.директора за односе продукције и маркетинга. Можете замислити какав је био мој посао када као савјетник директора до њега не могу доћи мјесецима и када не одговара на моја писања и озбиљне примједбе и у комуникацији, али и у раду. Очигледно је настојао да ме испровоцира да направим погрешан потез или да сам напустим телевизију, као што је урадио већи број познатих лица са малих екрана. Нисам желио да одем из куће у чијем стварању сам учествовао од оснивања.

Наставио сам да одговорно радим новинарске послове, посебно на емисији Ембарго, али и да своја мишљења на понуђене пројекте као и за нове идеје прослеђујем у кабинет без обзира на одговор.

Мислио сам да ће се временом стање смирити, те да ће овакав однос и игнорисање престати.

Међутим, дана 12.10.2004.год. директор се одлучује на најрадикалнији корак и без икаковог основа и из чиста хира и ко зна којих њему знаних разлога даје ми и отказ уговора о раду. Тај случај је детаљно описан у мојој жалби и тужби.

Након низа перипетија и утврђивања да је отказ Уговора о раду незаконит и да се морам вратити на посао на основу рјешења Инспекције рада, сматрао сам да ће моја мора и малтретирање престати.

Међутим директор није хтио испоштовати ни законски обавезјућу одлуку инспекције рада, као ни препоруку обудсмана, нити било чији други захтјев.

Своју незакониту одлуку и непоштивање закона и институција ове земље ген.директор Драган Давидовић правдао је кривичном пријавом против мене за наводни (измишљени) физички напада на њега. То је био нови страшни атак на мене, као јавну личност, на мој дугогодишњи јавни рад, као и на моју породицу која је била у шоку. Двије године на правди бога доказивао сам своју невиност и проживљавао разна испитивања, суочавања, изјављивања,трагања за разном документацијом. Правда јесте спора, али је чиста и достижна.

Оптужница против мене није ни подигнута, а одбачена је и жалба господина Давидовића као неоснована. Такође сам ослобођен и прекршајне одговорности, односно обустављен је поступак против мене.

То је добро, али оно што је страшно јесте да неко олако инсинуира и измишља разне подвале и не сноси никакву санкцију!

Да би ме оцрнио и извршио додатни притисак на мене, све те лажи дао је у штампу. Тако ме је додатно компромитовао на један веома нецивилизован начин.

Само да подсјетим против Драгана Давидовића воде се истражне радње у МУП-у и Тужилаштву БИХ.(То је јавно објављено на званичној прес конференцији МУП-а РС, а то су објавили поједини медији у РС.)

Дана 21.03.2005.год. враћањем на посао мислио сам да су моји проблеми престали и да ће коначно ген. директор схватити да је крајње вријеме да престане са шиканирањем моје личности и да свак треба да одговорно ради свој посао. Тако ми је изгледало, јер након мог повратка на посао исплаћене су ми све плате из наводно "спорног периода". Међутим директор је само због захтјева Управног одбора РТРС-а урадио оно што је сматрао да мора, како би изгледало да је испоштовао све што треба испоштовати.

Међутим, као прво, није хтио да ме прими да разговарамо, а путем шефа кабинета сазнао сам да треба да сједим у канцеларији маркетинга са три референта. Напомињем да је други савјетник директора сам у канцеларији у другој, сусједној, згради.У "новој" канцеларији добио сам само сто без ладица и столицу. То је било све од "средстава за рад"!

Одмах сам схватио да се наставља стара пракса и да је на дјелу невиђени трајни мобинг!

Да не би било неспоразума, написао сам писмо директору у коме сам тражио да ми се да тачан опис и попис послова и обавијестио сам га да немам услове за рад. То писмо је протоколисано 23.03.2005.год., а на посао сам враћен 21.03.2005.год.

Никад нисам добио одговор и нисам добио ни један задатак до 29.12.2006.год.(тај задатак који представлја писмени мобинг касније ћу описати.) Све то вријеме ускраћено ми је право на рад, једно од основних људских права. Није ми дозвољено ни да за друге субјекте одрадим конферансу или неки сличан посао, док је то другим радницима допуштено.

Ваљда, према жељи мог директора, ја, једноставно треба да само сједим 8 сати, као да сам у затвору, мада и у затвору затвореници имају неке активности.

Опет сам свакодневно био изложен кулоарским измишљеним деградирајућим причама и притисцима као и избјегавањима неких колега, изузев ријетких појединаца и мојих колегиница у канцеларији.

Нисам ангажован, не добивам писмене дописе из кабинета на мишљење, који су ми раније били достављани, не дају ми се никакви задаци, оспорава ми се свака пословна комуникација са директором, на моја писма не добивам одговоре, потпуно сам пословно изолован!

У већини случајева када су у питању реакције директора РТРС-а, у конкретним ситуацијама може се извући неспоран закључак да нису поштовани релевантни законски прописи. Ту свакако спада и неплаћање доприноса, што је, не треба посебно напомињати законска обавеза и у којој је децидно прописано да нема исплате плате без доприноса! Мени је исплаћено 5 плата, али доприноси нису уплаћени, односно није ми повезан стаж. Упозоравао сам писмено (21.04.2005.год.) и на те чињенице, али стаж ми нису хтјели повезати.

Надаље, дана 16.11.2006.године, поднио сам захтјев за годишњи одмор. Нисам добио никакав одговор, а ти дани, који су ми били потребни су дошли и прошли. Значи без икаквог разлога и без образложења и без иједне ријечи нисам добио тражени годишњи одмор! Био сам приморан да пишем нови захтјев дана 30.11.2006.год.

Нови захтјев за преостала 3 дана годишњег одмора упутио сам генералном директору дана 22.12.2006.године, на који сам добио негативан одговор и то задњег радног дана текуће године, 29.12.2006.године, а из разлога "потреба процеса рада"!

Био сам у заблуди сматрајући да након оваквог одговора слиједи конкретан и озбиљан радни задатак чему сам се био искрено обрадовао. Међутим, добио сам задатак да истражим тзв. АКЦИЈУ "ЛАУФЕР" и да документа копирам и доставим у кабинет генералног директора, а за тај задатак дат ми је рок од мјесец дана. Истичем да ми је ускраћено право на 3 дана годишњег одмора наводно због потреба процеса рада, а с друге стране за тај посао дат ми је рок од мјесец дана, што довољно говори о наводној "хитности" тог посла.

Поново сам тражио пријем, али није ми омогућен. Писао сам и два опширна писма у којима сам навео да тражим пријем и појашњења будући да задатак није јасан. Такође сам, након претраживања Интернета, утврдио да су све тзв. акције "Лауфер" тајне кодне операције, па сам писмено затражио од директора појашњење каква је уопште могућа веза између протокола РТРС-а и таквих тајних акција. На та писма нисам добио никакав одговор.

Дана 26.02.2007.год.обавијестио сам директора да сам позван на интервју поводом конкурса за директора БХТ1 у кабинет ген.директора БХРТ-а у Сарајеву 28.02.2007.године.

Наредног дана 27.02.2007.,пред крај радног времена, добио сам од ген.директора Драгана Давидовића одговор да до 28.02.2007.године доставим извјештај о резултатима наведеног истраживања.

Очигледно је шта је био циљ, те да се ту ради о заиста несношљивом шиканирању и наставку психичког малтретирања- МОБИНГА!

Извјештај сам направио на сопственом рачунару код куће, доставио га ујутро 28.02.2007.,након чега сам отишао у Сарајево на интервју.

Све сам издржао и када сам мислио да више нема шта да ми се измисли и напакости, врхунац је био на припремном рочишту у Основном суду у Бањалуци по мојој тужби за незаконит отказ, гдје је правница РТРС-а Зора Мркић, вјероватно по налогу ген.директора, причала такве невјероватне ствари и измишљотине да ја немам више избора него да затражим заштиту од Међународног Форума Босна.

Моја људска права, право на рад, достојанство итд. су погажена и ја сам изложен најстрашнијем мобингу да бих, вјероватно, био удаљен из РТРС-а.

На припремном рочишту је госпођа Мркић, умјесто законом прописане евиденције о присуству на послу, доставила неки лист папира из роковника ген.директора који је, наводно, контролисао моје присуство на послу. Такође је рекла да је директор задуживао неке људе да ме контролишу и прате. Затим је рекла једну невјероватну неистину.

На упит судије зашто ми нису у складу са законом уплаћени доприноси, односно повезан стаж, госпођа Мркић је децидно одговорила да је РТРС то хтио урадити, али да им није дозволио ПИО (!!???) Невјероватно! Врхунац је ипак био када је госпођа Мркић тврдила да се нисам бавио новинарским пословима и да ја нисам био уредник и водитељ емисије Ембарго! То је за мене као озбиљног човјека и јавну личност, чији је рад јаван, било страшно чути! Ја морам да доказујем опет неспорне и неизбрисиве чињенице, а неодговорни на одговорним позицијама могу да причају неистине и да угрожавају људска права како им се хоће!

Принуђен сам да писмено од директора програма РТРС-а тражим потврду да сам радио новинарске послове, односно да тражим преснимавање емисија из архива на којима се јасно види да сам у периоду када сам био и савјетник директора радио и емисију Ембарго. Писмо сам послао 20.03.2007.године., а одговор сам добио 27.03.2007.год. Тај одговор је потврда наставка мобинга у који су осим генералног директора укључени и још неки његови сарадници. Директорица није хтјела (смјела!) да потврди непобитну чињеницу да сам радио новинарске и уредничке послове и намјерно и погрешно ме је упутила на службу људских ресурса. Наравно обратио сам се служби њудских ресурса и добио одговор да они не воде евиденцију о новинарским ангажманима нити о емисијама, а ни о прилозима.! Такође је недопустиво да пред Основним судом у Бањалуци у случају моје тужбе против РТРС-а, пуномоћник генералног директора РТРС-а Зора Мркић тврди да ПИО није хтио да прихвати уплату доприноса и да повеже стаж. Да је то још једна неистина и непобитан мобинг потврђује и моја преписка са Фондом ПИО од кога сам затражио да децидно одговоре зашто ми са 21.03.2007.године нису уплаћени доприноси и зашто ми није повезан стаж у складу са инспекцијским рјешењем и исплаћеним платама из 2005-е године.

Разна шиканирања сам доживио и зато што сам се учланио у Синдикалну организацију РТРС-а, која није по вољи господина Давидовића. Он се мијешао и у послове синдикалног организовања, који нису у његовој надлежности. Практично је прекршио низ конвенција о синдикалном организовању на шта је више пута усмено, али и писмено упозорен.

Давидовић је показао симпатије према Независном синдикату, против чијег руководства је поднесена кривична пријава.

Особе из руководство тог синдиката директор је поставио на руководећа мјеста у РТРС-у, а на захтјеве радника да се испитају озбиљни наводи из кривичне пријаве о великим малверзацијама и набавкама ХТЗ опреме, он се оглушио.

За господина Давидовића, ја не постојим, што је једноставно провјерити и на Wеб страници РТРС-а гдје у Организацији и структури, само моје име није наведено као савјетника у Кабинету ген. директора. Моје име се не може прочитати, као да нисам радник ове медијске куће (достављам извод са сајта,а можете и Ви сами прочитати на адреси www.ртрс.тв).

Дана 02.04.2005.године, први радни дан након поновног именовања господина Давидовића на позицију генералног директора РТРС-а, упућен ми је допис да се изјасним о мом наводном агресивном понашању према тимском асистенту госпођи Марини Нинковић. Тај допис са измишљеним, непостојећим догађајем послан је на 7 адреса, односно мојим колегиницама и колегама у маркетингу. То је још један у низу МОБИНГ потеза ген.директора РТРС-а, који и на тај начин жели да ме деградира и представи код радних колега у негативном свјетлу. Наравно, као легалиста одговорио сам да је агресивност неспојива са мојим именом и да такав догађај не постоји. Колико ми је познато и моје колеге су са великим чуђењем примиле такава један допис јер им нешто такво слично није познато. Овдје је врло битно додати да сам дана 30.03.2007.године на интервјуу за избор генералног директора, као један од три кандидата који су ушли у ужи избор, упознао Управни одбор да ми се из кабинета посредно упућују пријетеће поруке да ми након поновног избора господина Давидовића слиједи скори отказ. Наводни мој гријех је апликација на конкурс за избор генералног директора РТРС-а.

Има још примјера, али мислим да је и ово превише.

Послије свега јасно је да је угрожено моје право на рад, изложен сам дискриминацији, заустављено је моје напредовање, потпуно сам изолован и удаљен са екрана и из јавног живота. Пријети ми се, измишљају агресивне сцене, извргавам се руглу и стављам у непримјерене и непријатне позиције. Све ове године, без обзира на моју унутрашњу снагу и жељу да се борим за моја права, без обзира на превелику стрпљивост, толеранцију, трпљење и самоконтролу оставиле су несагледиве посљедице и на моје здравлје. Стрес је нешто што ријетко чији организам може да толерише. Тако, као посљедица стреса, триглицериди су ми константно увећани, са повременим критичним скоковима, што представлја реалну претнју за живот.

На крају молим Вас да заштитите моја људска права, која су неспорно угрожена. Ја још вјерујем у институције државе и зато се обраћам и молим за брзу реакцију. Мислим да је то не само у мом интересу већ и у интересу и других радника чија су права такође погажена, али првенствено у интересу стварања напредног демократског друштва и истинског Јавног сервиса свих грађана.

Да ли се може толерисати да на челу Јавног сервиса, који финансирају сви грађани, буде менаџер, који не поштује законе, не поштује институције ове земље и њихове одлуке ,не поштује одлуке надлежног Управног одбора, исплаћује плате а не плаћа доприносе, односно намјерно не повезује стаж својим жртвама, не обезбјеђује савјетнику ни минималне услове рада, константно га излаже психичком малтретирању игноришући га и не додјељујући му радне задатке, крши европске конвенције о праву на одбрану, о синдикалном удруживању и многе друге, врши стравичан и очигледни мобинг, отворено пријети, измишља, пише лажне кривичне пријаве и отказе у које упреже комплетну правну и друге службе РТРС-а.

Цијели систем је подредио свом приватном интересу.

Уз документацију коју сам доставио надлежнима мислим да је све јасно и да овакво понашање генералног директора РТРС-а Драгана Давидовића не смије остати некажњено и сакривено од јавности, која плаћа тај сервис кроз законску обавезу РТВ таксе.

Ведран Шкоро

8. Случај Анице Рамић из Требиња (Објављено у "СТАВ"-у 23.2.2009.)

Почетком 2007. године начелник општине Требиње Доброслав Æук именује свог комшију и земљака Драгана Ковача за директора Дома здравља у Требињу. Ковач, специјалиста ургентне медицине је са првим гранатама које су пале по Требињу побјегао у Подгорицу и оставио своје Требињце када им је као љекар хитне помоћи био најпотребнији. Подгорицу напушта кад су тамо отпочела бомбардовања и враћа се у тада већ сигурно Требиње!

Радо узима фотељу и отпочиње терором. Своју моћ исказује ослобађајући се конкуренције, па из игре избацује Аницу Рамић, која је прије њега почела спроводити реформу, оформила породичне тимове, спровела едукацију особља, а и сама се едуковала у струци до ВСС/менаџера у здравству.

Нико од запослених у Дому здравља није правио опструкцију реформи у здравству, већ напротив- сви су већ прошли едукацију, стекли сертификате за породичну медицину, осим будућег менаџера директора, коме ће по повратку са дезертерске авантуре омогућити да парадно умаршира у директорску фотељу и оформи штаб својих послушника . А онда, чим је добио наредбу (и подршку) "одозго", на крилима моћи креће у акцију чишћења неподобних, а нарочито оних који би му могли представљати сметњу. У суштини свега стоји среброљубље и моћ, што се може провјерити увидом у платни списак и имовинску картицу. Запослени радници и интелектуалци постају ствари и бројке, а не личности са именом и презименом, са својим вриједностима и достојанством. Он почиње да сије страх и неизвјесност међу своје "поданике", модерне робове. Радници су у континуираном моббинг стресу због сталне неизвјесности, а неизвјесност рађа безнађе, а безнађе води у депресију, а депресија је унутрашња побуна која води у деликвенцију или наркоманију или убиство или самоубиство. Посљедице тога свега су породичне трагедије, социјална агонија и урушавање друштвено-политичког поретка.

Одмах након сједања у фотељу, Ковач се окружио се својим рођацима и послушницима, како би могао радити што год хоће, а они су му били подршка и чували његову кожу, док је он другима "гулио кожу"!

Прва особа која је била на реду за гуљење коже била је Аница Рамић из разлога што је она имала цертификат за менаџера у здравству, а он није, па се бојао њене конкуренције! Тим више што је она учила за менаџера, што је уписала специјализацију, што има 5 година едукације из области менталног здравља- тј. све што он нема. Њему таква особа може само да смета и да га угрожава, па је одлучио да је уклони! Како? Па моббинг је најефикаснија метода!

Рамићева се жалила на све стране и тражила законску заштиту од терора на радном мјесту. Али, ништа није помогло јер је он управљао и судом и тужилаштвом, а судија Ивковић (коју је и од прије позната као несавјесна, нестручна и подложна притисцима- види случај др Божидара Радановића ) . И све се то дешава уз благослов начелника општине Требиње Добродслава Æука- СНСД-овца!

Али, Ковачу није било довољно што је уништио каријеру Рамићевој која има бројна признања за изузетно ангажовање у здравству, него се окомио и на њену имовину! Она је морала чак да прода кућу да би себи и својој дјеци обезбједила егзистенцију. А онда је Ковач сазнао да она има и гаражу коју је наслиједила од своје мајке, па јој је ваљало и то отети!

Због свега овога Рамићева се обратила и тужилаштву, али је моћ Ковача преко окружног тужиоца Обрада Рајчевића ком је запослио кћерку, досезала и до ове институције. Међутим, Рамићева је то знала и затражила код главног јавног тужиоца изузеће овог тужиоца и добила га !

До сада је Ковачу све ишло као по лоју, али од сад Ковач има велики проблем: како побити доказе да је извршио кривично дјело, да није испоштовао Посебни колективни уговор, да је Рамићки закидао на плати, да је вршио психотерор (моббинг) над њом и при том још бесрамно обмањивао суд и све друге организације које су се укључиле у овај случај (Министарстви рада, Гендер Центар, Хелсиншки комитет и др.)? Ако тужилаштво и суд буду радили свој посао професионално, одговорно и савјесно, без да подлегну икаквим притисцима владајуће врхушке и Ковача (а не као судија Весна Ивковић), Ковачу се црно пише. А ако не буду- има Стразбур! А да би се обезбиједио такав рад правосуђа, Рамићева ће најприје пријавити судију Весну Ивковић Високом судском и тужилачком вијећу БХ. Заиста, већ је крајње вријеме да се та особа склони са функције којој није дорасла ни морално ни професионално!

9. Случај др Душанке (Ајдуковић) Стојановић

Моја садашња позиција је звање редовног професора на Универзитету у Бања Луци. Изводим и даље наставу (без обзира на све опструкције и подметања) на неколико факултета: Технолошки факултет Бања Лука, Архитектонско-грађевински факултет Бања Лука и Рударски факултет Приједор, захваљујући првенствено чињеници да је рачунарство у експанзији, а "они" су опструкцијама онемогућили да се формира довољан број стручњака за ову област. Регуларно (за разлику од многих на Универзитету!) сам постигла све што данас имам, али на том путу било је велике муке и патње. Сматрам да је разлог за терор надамном мој улазак у ову струку, запослење на Електротехничком факултету (ЕТФ) у Бања Луци, руководство ЕТФа и неке колеге које нису могле да се помире са мојим напредовањем у струци, тим више што сам жена, а постигла сам више него они!

Причу ћу започети из времена када сам прво радно мјесто добила као асистент на Електротехничком факултету у Бања Луци. На том Факултету сам асистирала на великом броју (шест!) различитих предмета, што је било веома тешко и напорно. То је било тешко и издржавати, а камоли још бавити се науком и мислити на своје напредовање у струци. Сматрам да је у томе велику грешку правило руководство ЕТФ-а, јер није мислило на будућност Факултета. Асистенти су били претворени у "робове" који су морали само у наставу, а од нашег напредовања у науци све је било на мртвој тачки. Већ тада сам схватила да се то ради намјерно и да ми у напредовању неће помоћи нико на Факултету, већ ми они само одмажу и опструирају ме. Зато сам сама кренула на пут учења и напредовања, али увијек у страху шта ће ми "сервирати" на Факултету, због чега сам све што сам радила и постизала морала крити од руководства ЕТФа! Тако, када сам магистрирала у Загребу, многи су се изненадили и упитали: јели то могуће, а када су се увјерили да јесте, онда су на разне најмалициозније начине почели оспоравати моју диплому магистра. Ни на то се нисам обазирала, па сам наставила у свом стилу са учењем и напредовање. А када сам на Електротехнички факултет у Бања Луци донијела диплому доктора електротехничких наука сви су били у шоку, јер нису могли вјеровати да сам ја успјела без обзира на сва њихова ометања. Неки од мојих колега су тада тврдили да ЛАЖЕМ, што ни тада нисам хтјела да примам к срцу, већ сам препустила све њима да се сами увјере у истинитост.

Највећи моји пробеми започињу када сам требала да добијем прво универзитетско звање – звање доцента на предмету ДИГИТАЛНА ТЕХНИКА на ком сам асистирала десет година. По свим прописима и правилима то ме сљедовало, али тада на сцену ступа др Бранко Докић који је у то вријеме био предметни наставник за поменути предмет и декан. Оспорио је моје напредовање уз образложење да сам ја "добила докторат у Загребу зато што ме тамо професори познају (!)" и изабрао је за доцента на том предмету свог асистента Златка Бундала који на том предмету до тада није асистирао ни дана, а који је лично од Докића добио звање доктора наука, што је Докић једном приликом признао пред новинарима, кајући се за то, јер му је Златко наводно касније отказао послушност!

У то вријеме по први пут сам осјетила моббинг (мада се то тада још није тако називало) који се огледао у омаловажавању, подругивању, невјеровању, оспоровању, па све до ситуације да сам била присиљена да напустим факултет и крух потражим на другом факултету.

Због тога сам прије двадесетак година прешла на Технолошки факултет у Бања Луци и ту и данас радим на катедри за рачунарску и информациону технологију као редовни професор. И при мом преласку на Технолошки факултет било је притисака да ни на тај Факултет не будем примљен и то поново од стране др Бранка Докића. Када сам тих година размишљала да ли да пређем на Технолошки факултет, тадашњи декан ТФ-а проф. др Мирко Кулеша ме посавјетовао: "Пређите на наш Факултет, формирајте своју катедру и рјешите се Електротехничког факултета са којег за Вас долазе само негативне ствари. Нису вам накоњени на том Факултету и раде вам о глави. Сачувајте своју главу, живите за своју породицу, јер се не можете борити са оним на Електротехничком факултету. Ваша отежавајућа околност је што сте жена на том факултету, за који они сматрају да припада само њима као мушкарцима, те Вас само потцјењују и оспоравају. Нисте Ви сами. Зна се на том факултету шта се ради и другима ако нису "играчи" одређеног клана. А пошто сте ви самостални играч, немате заштиту и упориште, повуците се са тог Факултета и наставите своје даље напредовање на Технолошком факултету."

Послушала сам проф. Кулеша и промјенила радну средину. Али ни то није било довољно да се смире духови на Електротехничком факултету. Осјетила сам и даље њихово неумјесне, некоректно и крајње злонамјерно подметање, оговарање, и др. Без обзира на то, ипак је добро што сам дозволила да ме отјерају са ЕТФа, јер моја колегица др Радојка Праштало то није дозволила, па ни до данас тамо није добила звања која је својим радом заслужила, без обзира што има позитиван реферат комисије. Докић је дезавуисао реферат од комисије коју је сам одређивао, и то са потпуно супротним образложењем него у мом случају. Код мене је на Вијећу устврдио да је комисија мени потписала зато што ме позна, а код др Праштало је устврдио да је комсија њој потписала зато што је не позна! Толико о Докићевој "досљедности"!

Такође, навешћу из тог времено још један карактеристичан вид моббинга и притисака на мене. То је вријеме када је на нашим просторима увелико почео рат (године 1992-94), па су се тада многи истјеривали из станова. У већини случајева су то били наши суграђани муслимани и Хрвати. Међутим, мене је и то задесило јер је тадашњи декан, поново др Бранко Докић, вршио притисак на мене иако сам увелико била на другом факултету и нисам му ничим сметала. Опет је покушао својим уходаним методама – присилом, подцјењивање, сплеткарењем, нападом без разлога и сл. Лично ме је позвао и тражио да напустим стан на који сам имала већ десет година станарско право, да би мој стан уступио свом асистенту Цумби Зорану. Тада сам схватила да ЕТФ-ом Бања Лука влада један човјек, Б. Докић и клика око њега, те да је боље што сам отишла са тог Факултета, да је најбоље да са њима немам никаквих додирних тачака. Случај око стана сам рјешила преко свог адвоката. Напомињем да је исти тај Б.Докић, као декан, избацио у току рата из станова многе муслимане и Хрвате, али се зна да су ти избачени људи поново враћени у своје станове. Можете онда замислити које сулуде идеје је имао Б. Докић и у вези мене, а и свих поступака које је самовољно подузимао као декан ЕТФ-а! А као такав је већ 15 година у политици! Зато и срљамо у пропаст куд је, захваљујући првенствено њему, доспио и ЕТФ!

По доласку на Технолошки факултет за мном је дошла и сва прича са ЕТФ-а. У нову средину, због тога, нисам најбоље примљена и осјетила сам опет суздржаност већине колега и извјесно омаловажавање мене као личности. Тако сам у даљим звањима која сам добила на Универзитету у Бања Луци (сад на Технолошком факултету) доживјела исту ону ситуацију која ме је испратила са ЕТФ-а. Тако ми многи нису вјеровали на мојој научној референци, па се догодила ситуација да сам била за неке радове и оптужена за плагијат. Та кухиња је поново дошла са ЕТФ-а, па сам ја морала у рату, преко Црвеног Крста из Загреба тражити оргинале мојих радова (што сам без обзира на ратно стање успјела добити) и на тај начин доказати своју вриједност и оргиналност мога рада. Послије су ми многе колеге упутиле извињење за све учињено, али је то оставило трага на мени јер са била под притиском а мој углед увијек под знаком питања- па то је континуални моббинг надамном! Питам се сада зашто и коме сам ја толико сметала?

На крају ћу споменути и највеће разочарење које сам доживјела на радном мјесту. Са студентима радим 32 године и никада до сада нисам имала проблема са њима. Али десило се то да ме је група од 4 студента (због немогућности да код мене положе "на лијепе очи") ставила на јавни "суд срама"! Без икаквих чврсти аргумената и утврђивања истине, декан ТФ Јелена Шкундрић је покренула дисциплински поступак у вези мог наводног узимања новца од студената за инструкције. Наводно сам студенте тиме уцјењивала да плате инструкције код мене па да их онда пустим на испиту!? Дисциплински поступак, који је вођен против мене, никад није ни окончан, нити се покушало ишта доказати, сем што је декан Јелена Шкундрић у то све укључила телевизију и јавна гласила! Међутим, без обзира и на ову ујудурму, за коју нисам баш сигурна да није такођер иницирана са ЕТФ-а преко Јелене Шкундрић, и даље сам остала професор на Универзитету којем се није вјеровало, а вјеровало се групи студената који и нису никада доказали када, гдје и како сам ја то радила. Да ситуација буде још апсурднија ја сам оптужена за нешто што нисам могла урадити ни теоретски! Наиме, тада када се све то око инструкција и наводног наплаћивања часова "догађало", ја нисам била физички присутна у Бања Луци! Била сам у Београду на једном од научних скупова на којима често учествујем. Баш у вријеме свих ових "дешавања" око мене ја сам из Србије донијела престижну прву награду за научноистраживачки рад. Била сам позвана за уручивање награде, а у Бања Луци на Технолошком факултету подноси се пријава студената против мене! Када су се коцкице почеле слагати, када је истина дошла на видјело, покренути дисциплински поступк никад се није ни окончао, а ја сам преживјела још један у низу стравичних моббинг-удараца.

Због свега тога што проживљавам у континуитету од наведених мобера, трпим посљедице које су се одразиле највише на моје здравље, мој углед и на моју породицу.

Питам се зашто све то баш мени дешава? Послије свега овога тужила сам Технолошки факултет за све учињено: за срозавање мог угледа, моје личности, мог здравља и дигнитета професора. Процес на Суду у Бања Луци је у току и надам се да ће правда побједити, ако моћ мојих мобера не допире и до правосудних институција. Тужби сам приложила и писмо које су студенти Технолошког факултета у Бања Луци (садашња ИИ, ИИИ, ИВ,В година ) и студенти Рударског одсјека у Приједору самоиницијативно упутили ректору бањалучког Универзитета као и јавним гласилима која су била укључена у хајку против мене, а којим они деманују све негативности изнесене о мени.

10. Случај др Драгољуба Стојанова

Др Драгољуб Стојанов

Економски факултет Ријека

Најугледнији и најпознатији БХ (и шире) макроекономист Др Драгољуб Стојанов је након многобројних покушаја да усмјери БХ у правом смјеру, морао да одустане и да оде. Сада је редовни професор на Економском факултету у Ријеци и гостујући на ПИМ универзитету у Бањалуци. Он каже:

"Сарајево сам напустио због декана и групе људи с Економског факултета у Сарајеву који су ме протекле двије године непрестано шиканирали. Све је почело прије неколико година, када сам садашњем декану био протукандидат на изборима за декана Економског факултета. Кад је он изабран, почео ми је одузимати један по један ангажман, уништавајући све што сам урадио. Морам напоменути да се не ради ни о каквим ангажманима који су у супротности са правилима рада на факултету. Једноставно су ме хтјели уништити. Говорим о декану и неколицини људи који га подржавају. То је више него очигледно, јер сам све те послове радио уз сагласност ранијег Управног одбора Факултета. Очигледно је да сам неким структурама у Сарајеву сметао. Био сам премијер у Алтернативној влади. Ми смо показивали како би влада у БХ требало да ради и како би БХ као земља требала да изгледа. То је једна добра идеја, али није подржана на прави начин, јер није добила подршку бошњачких странака, а требало је да добије, јер је њима највише одговарао тај концепт. Сигуран сам да сам због тога неком сметао. Поготово сам им засметао кад се моје име појавило у вези са комбинацијама за врло високу дужност у влади (Министарство вањске трговине и економских односа). Ја сам у ужасној ситуацији. Напустио сам град у ком сам деценијма живио. На Економском факултету у Сарајеву сам радио од 1969., а отјерали су ме људи који су дошли 1997. или 1998. Шиканирања и дискриминацију (моббинг!) више нисам могао трпјети. Па ја сам један од најбољих економских стручњаја у БХ!"

Дакле, отјерали су једног изузетног стручњака за макроекономију какав је др Стојанов! Па чему се онда можемо надати од оних који су остали, а који му нису ни до кољена!?

11. Случај Драгане Јовановић (ВС)

Пјесниче знаш ли свој дуг? Знам!

Поема је посвећена радници "Пошта Српске" Драгани Јовановић која је провела 24 године радећи на пословима и радним задацима контролора и управника по јединицама поштанске мреже. Рођена је 1959, а умрла 11.12.2009. године од карцинома. Драгана је своју болест носила заједно са прогоном надређених (моббинга), да би се задња фаза њене болести поклопила са њеним протјеривањем до- извршиоца поштанских услуга на шалтеру! Тако су се моббинг и болест међусобно испреплитали, потхрањујући једно друго.

Небо је плакало, Била је сахрана

Бог је помогао,

небо је плакало,

снијег је падао,

била је сахрана.

Без ријечи хвала,

без људског поздрава,

од прљавог моббинга

спашена је Драгана.

У кревету болна лежиш,

џелати пресуду злу спремају,

о Боже, знају ли пагани што раде?

Знају ли изроди да Драгани болну душу ваде,

запомажу, сикћу људи, пријатељи,

повуците пресуду изроди,

будите људи, склоните вјешала,

умире Драгана.

Бог је помогао.

Небо је плакало,

снијег је падао,

била је сахрана.

Из апокалипсе зла, гада

отишла је с овог свијета

добар човјек, наша Драгана.

<и>Бањалука, 14.12.2009. Петровић Дјурдјија

12. Случај Данке Дамјановић (ВСС)

Све је почело ускоро након именовања Љиљане Лабовић-Маринковић на мјесто директора Музеја савремене умјетности Републике Српске, у априлу 2002. године. Позвала ме је у канцеларију ради договора око неке од изложби које би требало да се реализују у Музеју. Одједном, ничим изазвана, у канцеларију је ушла Јованка Стевановић тада рачуновођа, а сада њена секретарица, и одмах је насрнула на мене. Лабовић-Маринковић ништа није подузела да спријечи Стевановицеву у намјери да ме туче. У таквој намјери Стевановићеву је спријечила Драгојла Стојаковић, такође присутна у канцеларији. Када је стигла полиција, питали су Стевановићеву за разлоге таковог њеног понашања. Одговорила је кратко-"Зато што ме је погледала!"

Лабовић-Маринковић ми тада наређује, по наговору Јованке Стевановић, да при сваком сљедећем уласку у њену канцеларију користим друга врата како не бих узнемиравала Стевановићеву. Пристала сам на то из само једног разлога- да не бих била повод несугласицама у кући.

Међутим, без обзира на то, ускоро ми је наметнут "синдром празног стола", што данас препознајем као најбруталнији моббинг, с обзиром да ми је било ускраћено да радим свој посао. О разлозима ме нико није обавијестио. Ускоро, 31. децембра 2004, Лабовић-Маринковић ми доставља захтјев у коме тражи извјештај о мом раду у Музеју за 2004. годину. Исцрпно сам, на три странице, образложила чиме сам се бавила током те године. Без обзира на чињеницу да ме је лишила могућности да било шта радим, Лабовић-Маринковић ми шаље писану опомену у којој стоји да ће ми, уколико наставим да не извршавам своје обавезе, бити отказан уговор о раду.

Недуго затим, у прољеће 2005. године, Лабовић-Маринковић ме позива у своју канцеларију с намјером, како сам тада наивно повјеровала, да ми да прилику да радим неки од пројеката Музеја. Али, врло брзо сам схватила да је у питању само њена прљава игра. Наиме, с обзиром да сам предложила изложбу скулптура из фундуса Музеја, изложбу не само необично занимљиву него и изложбу каква одговара овој врсти Музеја, било ми је неопходно да имам приступ материјалу, скулптури, похрањеној у депоу. Без икаквог образложења, Лабовић-Маринковић ми је ускратила такву могућност. Пројекат није реализован, а кривац за то, наравно, била сам ја.

Реаговала сам тек 4. јула 2005. године, када сам се обратила Обудсману за људска права Републике Српске у Бања Луци. Молила сам да ми се помогне, да ми се да неосновано ускраћено право на рад. Нажалост, омбудсман није одрадио посао за који је плаћен. Након тога обраћала сам се за помоћ још Драгану Чавићу, предсједнику Републике Српске, Пери Букејловићу, предсједнику Владе Републике Српске, Синдикату образовања и културе, Министарству за избјегла и расељена лица при Влади Републике Српске и Хелсиншком парламенту грађана. Нажалост, никог од њих није било брига што се дешава у држави којом они владају, исто као ни омбудсмана!

Послије свега, Лабовић-Маринковић ми 13. септембра 2005. доставља Уговор о раду на неодређено вријеме и распоређује ме на мјесто кустоса за изложбено-издавачку дјелатност.

Умјесто да мене укључује у пројекте, Лабовић-Маринковић мешетари са људима са стране (Видосавом Грандић из Бања Луке и Дуњом Блажевић и Мелихом Хуседзиновић из Сарајева), и намјешта им позамашне хонораре те тако расипа буџетски новац.

Након свих тих понижења и нереаговања оних којима сам се обраћала за помоћ, као расељено лице обратила сам се господину Омеру Бранковићу, министру за избјегла и расељена лица, који је једини показао разумјевање за моје проблеме. Послије његове интервенције добила сам, у децембру 2005, да радим изложбу Весе Совиља, а затим и Изложбу Совиља-оца и његових тројице синова умјетника. Како је изложба била значајан догађај, не само код нас, него су је похвалиле и колеге из земаља у окружењу, умјесто да Лабовић-Маринковић то импонује као директору, њој је то засметало. Искористила је прву прилику, сесију, уприличену у Музеју поводом тридесет и пет година постојања Галерије, на којој су учествовале колеге из свих бивших република, гдје ме је натјерала да будем присутна како би ме понижавала и дозволила да ме једна од њених пријатељица, већ поменута Дуња Блажевић, напада и да виче на мене пред колегама.

Сљедећа изложба, она вајара Бошка Кућанског, одржана фебруара-марта 2007. године, била је само још једно моје ружно искуство са злонамјерном Лабовић-Маринковић. Хтјела сам да и ова изложба буде успјешна, једна од успјешнијих икада одржаних у простору Музеја. О томе свједочи и чињеница да је током њеног трајања изложбу посјетило и пет амбасадора, међу њима и амерички. Поново сам, ни крива ни дужна, постала мета зле нарави Лабовић-Маринковић. Умјесто Дуње, сада Лабовић-Маринковић помоћ налази код, такође већ поменуте, Видосаве Грандић, предсједнице Управног одбора Музеја од 2002. године. Иначе, састав Управног одбора Музеја није мијењан од те године, а што се тиче институције Стручног колегиума, Лабовић-Маринковић га је готово угасила. Дан или два пред затварање изложбе Бошка Кућанског у Бања Луци, Лабовић-Маринковић ме позива телефоном, саопштава ми да ја са изложбом Бошка Кућанског немам ништа, да је њен организатор Музеј, аутор изложбе вајар Кућански и да ће изложбу даље да води Видосава Грандић. Тако је и било. Моја изложба Бошка Кућанског подијељена је на два дијела и први је отворен у Приједору 22. марта, а кроз неки дан, њен други дио, у Брчком.

Разумије се да сам се одмах, 26. марта, обратила министру Антону Касиповићу и тражила да нешто учини по овом питању. А он, као и обично када Лабовић-Маринковић гријеши, није реаговао.

Обратила сам се за разумијевање и предсједници Синдиката, госпођи Ранки Мишић. Она је одмах реаговала. У Гласу Српске од 9. октобра 2007. године потврдила је да је у институцијама Републике Српске присутан моббинг, апострофирајући такав случај у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

Обратила сам се и Републичкој инспекцији рада. Умјесто реалног сагледавања ситуације, консултовања и констатовања чињеница, двије инспекторке су свој посао обавиле, закључак донијеле у канцеларији Лабовић-Маринковић. Ускоро је стигло, за мене очекивано, писано мишљење инспекторки, у коме се каже да је однос Лабовић-Маринковић према запосленим, па и према мени, коректан (!!??), да је у вези са условима у којима радим све у реду и да сам им се обраћала без икаквог разлога!

Али, инспекторке не знају и не морају да знају, међутим, Лабовић-Маринковић, по струци правник али веома амбициозна да буде и остане доживотни директор Музеја, требало је да каже њена пријатељица и стручна сарадница- Видосава Грандић да изложба Бошка Кућанског до данас, 18. маја 2010. године, још није завршена! По кодексу струке, изложба је завршена тек онда када умјетник и кустос изложбе, у писаној форми, изврше примопредају експоната. А како то још није учињено изложба академског вајара Бошка Кућанског у Музеју савремене умјетности у Бања Луци траје већ пуне три године. И још нешто. Уколико се деси да неки од радова, скулптура, слика или цртежа Бошка Кућанског буду у међувремену оштећени или се загубе на било који начин, надокнаду за то плаћа Музеј савремене умјетности Републике Српске.

Из овога слиједи логичан закључак- Љиљана Лабовић-Маринковић ни по којем основу, најмање по оном стручном, није квалификована да сједи на мјесту директора Музеја. У прилог овоме требало би да се дода и писмо господина Војислава Глигорића из Бања Луке, објављено у електронском издању Независних новина 3. јула 2007. године. Господин Глигорић говори о понашању, тачније злостављању радника Народног позоришта Републике Српске у вријеме када је она тамо обављала дужност директора. А такве праксе, ваљда је сад свима јасно, она се не одриче.

Многи, нажалост или на њихову срећу, више не морају да трпе свакодневна понижења Лабовић-Маринковић. Једна од њих је и Ленка Љевак, која је "заслугом" Лабовић-Маринковић тешко болесна и пензионисана. У једном писму она ми о Лабовић-Маринковић пише сљедеће:" Данче, …. Имам концепт како да Лабудицу (тако су Ленка и многи други звали Љиљану Лабовић-Маринковић) је… на високо цивилизовани начин. Она ако буде паметна ће отићи у три пи… материне ако јој њена странка не обезбиједи алтернативу. Имам ноћне море због ње, па сам цијелу ноћ размишљала…."

Охрабрена ћутањем, посебно Антона Касиповића (који је као "света водица"- нит штети нит користи!), али и материјалном подршком министарства на чијем челу он сједи, Лабовић- Маринковић користи љето 2007. године да пропутује по свијету, да се, како пише у овдашњим новинама "стручно усавршава". И тако је она, са само једним кустосом и ПР-ом Музеја, обишла Нови Сад, Београд, Грац, Беч, Касел, Венецију, Истамбул, Страсбур.., а новац је, колико је мени познато, из Министарства пребачен намјенски само за путовања кустоса музеја! Или се само радило о игри министра и директорице?

Обраћала сам се, због укупне моје ситуације, Гендер центру Владе Републике Српске, из којег ме тек, послије четири мјесеца, 20. фебруара 2008. године обавјештавају о обустави поступка пошто су консултовали Инспекцију рада, њихове налазе у вези са мојим случајем. Из тог се види да је и Гендер центар као "света водица"!

Иако за изложбу вајара Кућанског нисам добила ни један задатак, 29. фебруара 2008. Љиљана Лабовић-Маринковић је дошла у моју канцеларију, донијела два примјерака Уговора о раду на неодређено вријеме, по којем сам распоређена, као и у до тада важећем уговору, на мјесто кустоса за изложбено-издавачку дјелатност.

И поред тога, од тада до данас, нисам добила да радим ни један пројекат музеја. Све моје послове обављали су она и њена, што сарајевска, што градска, што музејска дружина. О врсти и квалитету пројеката реализованих у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци радо бих говорила, али у некој другој прилици. Такву прилику прижељкујем посебно због разлога мог јавног одрицања од пројеката ове куће, иза којих не могу да станем као одговоран човјек, професионалац, кустос за изложбено-издавачку дјелатност Музеја.

Да би ми било какав задатак ипак дала и то само да би ме њиме могла понизити, Лабовић-Маринковић ми актом од 21. марта 2008. године наређује да до 10. маја израдим текст о Музеју савремене умјетности у Бања Луци за потребе Енциклопедије Републике Српске. Истим актом обавезна сам да јој сваких седам дана доставим у "писаној форми" извјештај о до тада извршеним пословима. То сам и чинила. Када сам 8. маја завршила текст, курир ми је пренио њену поруку- да јој текст пошаљем интернетом! Нисам пристала. Текст јој је уручио курир. О даљој судбини текста ништа не знам.

Лишена свих права у Музеју, сем права да ме Лабовић-Маринковић злоставља увијек када то она пожели, Лабовић-Маринковић ми ускраћује право на рад чак и онда када ме неко други ангажује да обавим послове за које сам квалификована.

Како сам одлуком Владе Републике Српске 18. августа 1998. године именована за сталног судског вјештака за процјену умјетничких дјела, у марту 2008. године сам позвана у Основни суд у Бања Луци да вјештачим Умјетничку збирку Воје и Драгиње Терзић у Бања Луци. Лабовић-Маринковић ми је тада упутила низ писаних пријетњи отказом, а у једном стоје разлози таквог њеног понашања. Наиме, и поред тога што сам јој доставила Рјешење Владе, она је тврдила да ја нисам могла нити смјела да вјештачим ову Збирку пошто је општина Бања Лука у комисију за вјештачење збирке именовала њу и Видосаву Грандић. Слиједила су и друга, што усмена, што писмена понижења и кажњавања од стране Лабовић-Маринковић.

Затим сам, из Банског двора, ангажована да реализујем изложбу Арт колоније Мрчевци и да је отворим 20. марта 2008. године у Лакташима. Како је по закону одређено да се у оваквим случајевима тражи сагласност директора, учинила сам то. Лабовић је одбила моју молбу. Исто је поступила када је из Банског двора, за сличан пројекат, требало да ми исплате хонорар од 100 конвертибилних марака, уз претходно достављено увјерење о запослењу. Такво увјерење нисам још добила!

Писмом сам се обратила и Милораду Додику, али писмо је стигло у руке Антона Касиповића ("Кадија те тужи, кадија ти суди!") Касиповић ми је одговорио да није надлежан за такве послове и да је тужим суду! Красно! А што сам друго и могла очекивати од "свете водице"?!

На овај начин подржана од стране Касиповића, Лабовић-Маринковић, разумије се, не престаје са тортуром. Писмом од 18. августа она ме упозорава да уколико се не будем уписивала у "шихтерицу" услиједиће отказ. Наставила сам, као и до тада да се уписујем, иако се неки из ове куће појаве на послу тек укупно један мјесец у години, али ни онда се не уписују у "шихтерицу".

О њој блиским и апсолутно послушним у Музеју Лабовић-Маринковић веома брине. За разлику од мог радног простора, који најприје личи на складиште старих и покварених машина (компјутера), истрошених и прљавих тепиха, похабаних столова и столица, а све то прекривено центиметрима прашине и паучином, њен и простори њених изабраних дјелују резиденцијално. Умјесто ранијих вентилатора, Лабовић-Мариноковић себи и својима уводи клима-уређаје. Мислила сам да ће бити могуће, у жарким љетним данима, осјетити се дејство клима уредјаја из сусједне канцеларије и у мојој канцеларији. Али, није било тако. Оног момента када ја отворим врата, како би мало живота ушло и код мене, Немања Мићевић, запослен недавно као дијете из породице њених пријатеља, одмах затвара врата те канцеларије! Онда сам молила за вентилатор. Наравно, нисам га добила. Данас десетак и више вентилатора не служе никоме и ничему-Лабовић-Маринковић их је ускладиштила на добро чуван таван.

Овакву, добро му познату Лабовић-Мариновић, Антон Касиповић изврдавањем закона, а у сарадњи са Синдикатом за културу, у марту ове године, поново именује за директора Музеја!

У писму од 21. априла ове године тражила сам од Лабовић-Маринковић да ми дозволи и изда рјешење за кориштење прошлогодишњег годишњег одмора, почевши од понедељка, 26. априла. Рјешење је стигло 27. априла. Закине ме и науди ми гдје год може!

Да Лабовић-Маринковић нема намјеру да престане са злостављењем говори и последњи случај. Прије неколико дана на моје име у Музеј је стигло препоручено писмо. Лабовић-Маринковић га је узела, отворила, прочитала и онда ми га послала по поштару. Када сам се инресовала у Главној пошти како је то могуће, речено ми је да они у том случају не могу ништа да ураде, да је то питање њене личне културе и кућног васпитања. И још понечег, рекла бих!

Питам се гдје је ту држава која није у стању да заштити свом грађанину ни право на неповредивост поштанских писама, а камоли да га заштити од оваквог бруталног терора на радном мјесту у једној од њених институција!

Данка Дамјановић, с.р.

У Бања Луци, 18. маја 2010.

Напомена: У РС, а вјероватно и у читавој БХ, било је и још увијек има много, много случајева моббинга (мр. Енес О., др Јасминка Н., проф. Цвијан Ј., др Мирјана Р., проф. Душанка Т., мр. Надежда С., проф. Биљана Ј. просвјетни радник Бојана К., итд, итд). Неки од њих су у толиком страху да чак не смију ни признати да су мобинговани. Ипак, ја их позивам да нам пошаљу своју причу, јер за сада, поред таквог правосуђа какво ми имамо, једини начин борбе против мобера је- јавно изношење њихових имена и злодјела! Ситуација је постала више него опасна: и мртве главе падају!

Зато се присјетимо овог што су нам оставили претходници: Додатак ИИ

ДОДАТАК ИИ

Корисна литература за оне који би да "не виде"

И

У Њемачкој су најприје одводили комунисте, а ја се нисам огласио јер нисам био комунист. Затим су дошли по Жидове, а ја се нисам<бр> успротивио јер нисам био Жидов. Сљедећи су на ред дошли синдикалисти, па католици, а ја сам шутио јер сам протестант. Затим су дошли по мене: тада већ није било никога тко би се могао успротивити…

Мартин Ниемöллер, њемачки протестантски теолог,

ИИ

Ајнштајн: "Овај свијет је опасно мјесто за живљење, не због оних људи који су зли, него због оних који у вези тога ништа не предузимају"

ИИИ

Мали врабац

Планула шума и све птице побјегоше. Вратио се само мали врабац носећи капљицу воде у кљуну. Видјевши га куд иде, запрепаштене птице повикаше: "Куда ћеш? Јеси ли луд? Зар не водиш да гори шума?"

"Идем само да одрадим СВОЈ ДИО ОБАВЕЗЕ."- одговори мали врабац.

ИВ

Иммануел Кант: "Мене ограничава само мој морал изнутра и звјездано небо изнад мене"

В

Душан Бајатовић, СПС: " Бој се овна, бој се г…. – па кад ћеш онда живјети?"

ВИ

Алфред Пал, сликар и бивши логораш Голог отока: " Тек сам на Голом отоку схватио да се људи, без обзира на све њихове различитости, ипак дијеле само у двије основне групе: на оне који чувају свој образ и оне који чувају своју гузицу"

VII

"За промјене на боље је потребна храброст, а за промјене на горе је довољан и кукавичлук"

VII

Басна

Једног дана, миш је гледао кроз пукотину на зиду фармера и његову жену како отварају неки пакет.

Какву храну би то могло садржавати? Питао се. Али кад је открио да је у питању мишоловка, био је ужаснут.

Трчећи кроз двориште фарме упозоравао је остале вичући: " У кући је мишоловка! У кући је мишоловка.<бр> Кокош, квоцајуци и чепркајуци, подигне главу и каже: "Господине Мишу, то је озбиљан проблем за тебе, али нема баш никаквих посљедица по мене. Ја се због тога не могу узрујавати."

Миш се окрене прасцу и викне: "Мишоловка је у куци! Мишоловка је у кући!"

Прасе је саосјећало, али рече: "Врло ми је жао, господине Мишу, али ја ту не могу ништа учинити осим молити. Буди сигуран да си у мојим молитвама."

Миш тада крене према крави: "Мишоловка је у кући! МИшоловка је у кући!"

Крава рече: "Ох, господине Мишу, жао ми је због тебе, али с мог носа неће фалити кожа."

Тако се миш вратио одбијен погнуте главе у кућу како би се сам суочио с фармеровом мишоловком.

Те ноћи зачуо се чудан звук у кући – као звук кад мишоловка ухвати свој плијен.

Фармерова жена пожурила је да види шта се ухватило. У мраку није видјела да је мишоловка ухватила реп отровне змије. Змија ју је угризла. Фармер ју је брзо одвезао у болницу и кући се вратила с врућицом.

Знамо да се вруцица лијечила свјежом кокошјом супом, па је фармер заклао кокош.

Али болест његове жене се наставила па су јој у посјету дошли пријатељи и сусједи.

Да би их нахранио, фармер је измесарио прасе.

Фармерова жена, нажалост, није се опоравила, умрла је.

Дошло је толико људи на њен спровод, да је фармер морао заклати и краву како би осигурао довољно меса за све њих.

Миш је то све гледао с великом тугом кроз своју пукотину на зиду.

Зато, кад следећи пут чујеш да се неко суочио с проблемом и мислиш да те се то не тиче, сјети се – кад је један од нас угрожен, сви смо у опасности.

Сви смо умјешани у то путовање звано "живот". Морамо пазити једни на друге и понекад направити додатан труд да охрабримо неког од нас.

СЈЕТИ СЕ, СВАТКО ОД НАС ЈЕ БИТНА НИТ У ТАПИСЕРИЈИ ЖИВОТА ДРУГЕ ОСОБЕ, ЈЕР НАШИ ЖИВОТИ СУ ИСПРЕПЛЕТЕНИ.