ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
Београд, 25.05.2010. год. PRESS
ЕВРО ВЕЋ НА 102,5! ИМАТЕ ЛИ ПЛАН ЗА НАШ ДИНАР?
Од почетка кризе у септембру 2008. стандард грађана опао за 40, а куповна моћ за чак 60 одсто! Плате обезвређене слабљењем домаће валуте
Плата оде на храну... Грађани највише троше на храну, а најмање на културу
Пад вредности динара и инфлација која је утицала на поскупљење основних животних намирница буквално су преполовили вредност плате грађана Србије. Стручњаци процењују да је од почетка светске економске кризе, септембра 2008. године, животни стандард грађана пао за око 40 одсто, а куповна моћ за чак 60 процената!
Просечна плата у Србији у септембру 2008. године износила је 32.969 динара, што је по тадашњем средњем курсу од 76,4 динара за евро, било око 430 евра. Према последњим званичним подацима Завода за статистику просечна плата у овој години у марту износи 33.508 динара. Средњи курс евра истог месеца био је 99,7 динара, па је тако просечна зарада 336 евра, што је за око 100 евра мање него септембра 2008 године. Пошто је динар додатно ослабио, мајске зараде грађана Србије још више су обезвређене.
Сто евра мања плата
Колико је опао животни стандард грађана у последњих годину и по дана, најбоље осликава пример зарада просветних радника. Они су у септембру 2008. године месечно зарађивали око 35.000 динара. Због замрзнутих зарада, њихове плате се нису мењале. Међутим, пре годину и по, 35.000 динара вредело је 460 евра, док је ова сума данас спала на 345 евра! Да су просветни радници од септембра 2008. године изгубили више од 100 евра месечне зараде, потврђује и Миодраг Скробоња из Уније синдиката просветних радника.
- Просечна плата у просвети је због пада динара сада мања за око 100 евра. Још када се урачуна инфлација, имамо реалан пад примања за око 40 одсто. Просветни радници су од средње класе доспели на најниже гране. Са данашњом платом једино могу себи и својој породици да приуште најосновније ствари, храну, одећу и личну хигијену. О одласку у позориште или годишњем одмору нико више и не размишља - истиче Скробоња.
И економиста Зоран Попов истиче да су просечне зараде просветних радника од септембра 2008. године пале за 25 одсто.
- То је страшан пад, поготово када се томе дода и раст цена на мало - истиче Попов.
Пада промет у радњама
Тањи новчаник највише се осетио у трговинама где је промет знатно опао. Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић наводи да је куповна моћ грађана од почетка избијања кризе опала за 40 до 60 одсто, јер људи купују само најосновније.
- Људи купују само оно без чега заиста не могу. Оно што је најтрагичније, јесте да се све више грађана окреће куповини на пијацама, без обзира на квалитет. Чак и не желе да чују какав је квалитет те робе. Једноставно су принуђени да купују тамо где им је јефтиније - каже Паповић.
Највећи цех кризе плаћају „обични" грађани. Тако је корисник стамбеног кредита који износи 45.000 евра у септембру 2008. године за рату од 336 евра издвајао 25.670 динара, сада ће, због курсне разлике, морати да плати око 8.600 динара више, односно 34.272 динара.
Економиста Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) Саша Ђоговић каже да је слабљење стандарда и куповне моћи грађана Србије последица прецењеног курса домаће валуте и вештачки надуваних плата пре избијања светске финансијске кризе.
- Живело се, у ствари, у виртуелном свету, у ком су сви мислили да имамо веома стабилну валуту, привреду која се опоравља, као и да нам расте животни стандард. Међутим, када се мало загребало испод површине, видело се да је курс био на стакленим ногама. Јер, његова стабилност базирала се на шпекулативном капиталу који је долазио преко емитовања профитабилних хартија од вредности и путем масовних приватизационих прихода. У таквом амбијенту, ничим изазвано јачао је динар, а ми смо имали утисак да нам расту плате - рекао је Ђоговић.
Због тога, каже он, сада имамо депресијацију динара, који коначно клизи ка некој својој реалној вредности.
- Време је да пустимо динар да пада и дође до своје реалне вредности. Зато сам против фиксирања домаћег курса и његовог интензивног брањења. Управо то је трговцима и увозницима омогућило да остварују одређене профите док се, с друге стране, национална економија гушила - оценио је Ђоговић.
Динар рекордно слаб, власт нема план за спас валуте!
БЕОГРАД - Српска валута јуче је наставила да губи на вредности и пала на нови „историјски минимум" од 102,5 динара за један евро! То је средњи курс НБС што значи да ће горњи курс у комерцијалним банкама већ данас бити скоро 105 динара! Народна банка Србије продала је на међубанкарском тржишту 20 милиона евра, али то није успело да спречи даљи суноврат динара.
Иако је очигледно да је српски монетарни систем у највећој кризи од Петог октобра, и иако је просечна плата у Србији због пада курса данас тек нешто већа од 300 евра (погледајте текст поред), а стандард грађана у послење две године пао за скоро 50 одсто, власт нема апсолутно никакав план за спасавање српске валуте! Гувернер у оставци Радован Јелашић мудро ћути, премијер Цветковић има важнија и преча посла, а председник Борис Тадић „не би да се меша", јер курс динара, како кажу у његовом кабинету, није у председниковим уставним надлежностима!?!
Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је јуче за Пресс да разлог слабљења домаће валуте треба тражити у платном дефициту.
- Имамо дефицит платног биланса, који смо драматично смањили, али он је још увек постоји. Чим имате дефицит и немате прилив великог новца из иностранства, као што је био случај рецимо 2006. године, логично је да слаби домаћа валута - каже Драгутиновићка која није умела да нам каже да ли у врху власти има било каквог плана за спас динара.
У Министарству економије јуче нам је речено да су веома забринути због раста курса, али да немају овлашћења како би утицали на пад динара.
Економиста Зоран Попов каже да би један од разлога за пад динара могао бити прећутни договор са ММФ-ом. Он каже да би то могао бити разлог због ког се председник Тадић и премијер Цветковић не оглашавају поводом курса.
- Пошто Влада не може да обори домаћу тражњу, онда се то ради преко курса. Ако је то договор са ММФ-ом, јасно је што председник и премијер ћуте. Али, било би добро да, на пример, чујемо шта Тадић мисли о овоме - каже Попов.
Сви покушаји Пресса да јуче у врху власти добије било какав званичан коментар драматичног пада српског динара остали су без успеха. Б. Бојић
СПАС ЗА ДИНАР: Две милијарде евра инвестиција у 2010!
БЕОГРАД - Планирани износ страних инвестиција од око две милијарде евра у 2010. години требало би да буде достигнут, ако не и премашен, тврде у Агенцији за страна улагања СИЕПА. Они истичу да ниједна компанија, због кризе или слабљења динара, није отказала најављене пројекте.
Једна од значајних инвестиција, најављених за ову годину, је и отварање фабрике „Панасоник" у општини Свилајнац, вредна 15 милиона евра. Да ни ова фирма није одустала од свог плана потврђује за Пресс заменик председника општине Свилајнац Предраг Милановић.
- Нисмо приметили да се било која страна фирма, која послује у Свилајнцу, жали на услове у Србији. Стране фирме немају толико проблема због курсних разлика - каже Милановић. (Љ. Р. - С. Г.)
Љ. Рачић - С. Гаврић |