ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
21.01.2010. год.
ДРЖАВА НАМЕРАЧИЛА ДА УЋУТКА РАДНИКЕ
Плате запослених у свим фирмама где је држава већински власник и оне у јавном сектору остаће и даље замрзнуте једногласни је закључак са састанка челника владајуће коалиције, премијера српске Владе Мирка Цветковића и председника државе Бориса Тадића.
Да би се то остварило Влада Србије мораће прво да поништи договор који је министар енергетике Петар Шкундрић почетком месеца потписао са синдикатом и руководством ЕПС-а а којим је предвиђено повећање зараде из планиране добити. Да би грађани схватили колико је власт одлучна да се придржава оваквог закључка најављено је и одлагање поскупљења струје од 20 одсто за ову години. Међутим, то не значи да струја уопште неће поскупети већ само да ће поскупљење бити мање од најављеног. Да је власт свесна да такав закључак неће проћи тако једноставно и ћутке код запослених у јавним предузећима и јавном сектору, а поготово не код ЕПС-а где су већ рачунали на обећано повећање, сведочи и најава министара рада и социјалне политике Расима Љајића да ће већ у првој половини ове године бити усвојена три закона којима ће бити регулисана област штрајкова, протеста и плата у јавном сектору. Законом о штрајку, најављује Љајић, ће се регулисати и раздвојити шта је протест а шта штрајк, законом о платама у јавном сектору уредиће се та област тако што ће се увести платни разреди и групе - за исти посао постојаће фиксни део и део који зависи од резултата рада, одговорности, знања и доприноса. Љајић поручује и да ће са социјалним партнерима тражити консензус о изменама и допунама Закона о раду тако што би се увели флексибилни облици рада који могу смањири рад на црно, неке измене везане за утврђивање репрезентативности синдиката, за заштиту материнства , али и још понешто што је искрсло као потреба кроз досадашњу примену закона.
Дакле, сада када су учестали протести и када се штрајкови своде на само један једини захтев, а то су веће плате, држави ваља да направи радно законодство које би омогућило да се зауставе они који то траже по инерцији и који су у прилици да својим протестима или штрајковима паралишу целу државу. Законом о штрајку који се најављује треба раздвојити шта је протест а шта штрајк мада је то и до сада било јасно . Исто тако и према садашњим прописима јасно је где се и како може штрајковати и протествовати, као и под којим условима се јавна предузећа могу одлучити на такав корак. Сасвим је друга прича што се постојећи прописи не поштују и што држава ништа није учинила да се радници тога придржавају. С друге стране, држава ништа није учинила ни да се поштују радничка права да би имала права да их тера да они једнострано испуњавају правила понашања .
Ако власт мисли да ће “утеривањем” радника у ред и забраном штрајкова када за то постоје оправдани захтеви решити проблеме који ових дана муче запослене тешко се вара. Нема решења док се кроји радно законодавство са циљем да ућутка и сузи радничка права а дозволи послодавцима да раде шта хоће. Решење је у томе да сви извршавају своје обавезе а у томе држава мора да предњачи јер у њу гледају и радници и послодавци . На крају крајева од ње и зависе.
Љ. Малешевић
Нико ништа не поштује
Летос је у страху од најаве вруће радничке јесени Влада Србије у пакету антикризних мера донела и Уредбу о организацији штрајкова која је имала за циљ не да забрани протесте већ да одреди место где радници могу да протествују како не би друге ометали у обављању свакодневних обавеза. ЛОкалне самоуправе по овој Уредби добиле су задатак да утврде место за радничке протеста . Синдикати су одмах овакву одлуку оценили као репресивну и противуставну и најавили да је неће поштовати што се из штрајкова који ових дана потресају Србију и показује.
НО, не само да су синдикати одбили да поштују прописану владину Уредбу већ њу нису спровеле ни локалне самоуправе јер се на прсте једне руке могу набројати оне у којима се тачно зна где се радници смеју окупљати а где не. Најбољи доказ за то је штрајк у Куршумлији, Београду, Новом Саду... |