|
АРХИВА
| АРХИВА
|
|
Информишите се: 17.11.2009. год.
ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ: КОЈА СУ МОЈА ПРАВА?
Технолошки вишак је појам који је одувек плашио запослене, а сада, у време економске кризе, врло се често спомиње. Треба разјаснити да термин „технолошки вишак", иако је прихваћен у народу, потиче из ранијих прописа, док садашњи користе израз „вишак запослених".
Постати вишак значи да је потреба за вашим радним местом престала услед технолошких, економских или организационих промена у предузећу.
Да појаснимо:
Пре раскида уговора о раду
Обавезе послодавца зависе од укупног броја запослених у одређеном предузећу, као и од броја запослених који су проглашени вишком. Наиме, према члану 153 Закона о раду, уколико се ради о предузећу које запошљава више од 20 а до 100 особа, отпуштањем више од 10 запослених у току једног месеца, послодавац је у обавези да направи Програм решавања вишка запослених. Исти случај је и ако предузеће има између 100 и 300 људи и притом отказ добија 10% или више запослених, као и ако предузеће запошљава преко 300 људи, а вишак постаје 30 или више радника. Програм је дужан да донесе и послодавац који утврди да ће доћи до престанка потребе за радом барем 20 запослених у периоду од 90 дана, без обзира на укупан број запослених.
Програм решавања вишка запослених је документ који, између осталог, треба да садржи разлоге престанка потребе за радом запослених, критеријуме на основу којих се утврђује вишак и, осим тога предлаже мере које ће бити, или су биле, предузете за решавање вишка запослених пре отпуштања. Програм доносе Управни одбор или директор, односно предузетник и може да се израђује у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Послодавац је, такође, у обавези да уз овај Програм Националној служби за запошљавање поднесе и доказ о сарадњи са синдикатом.
Ко постаје вишак?
Према Општем колективном уговору, члан 39, закљученом од стране Уније послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињеног гранског синдиката „Независност", основни критеријум за одређивање тога ко ће бити проглашен вишком представљају резултати рада, односно остварени учинак запосленог у протеклих годину дана, који може да се мери на основу квалитета обављеног посла, самосталности у раду, иновативност, ефикасност рада и односа према раду, радним задацима и средствима рада, или други критеријуми утврђени нормативама и стандардима рада.
Следећи критеријум је имовинско стање запосленог и његове породице, које се, такође, гледа у протеклих годину дана, а подразумева приход по члану домаћинства, као и тржишну вредност непокретности у поседу запосленог и чланова домаћинства.Предност при задржавању посла имају они запослени који су слабијег имовинског стања.
Уколико ови критеријуми не помогну у доношењу одлуке, односно избору између, на пример, два радника, у обзир се узимају следећи критеријуми:
Према Закону о Раду, критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање запосленог са рада због привремене спречености за рад, трудноће, породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета. Такође, према Општем колективном уговору (члан 41), запослена жена са дететом до две године у чијем домаћинству просечна примања по члану не прелазе минималну зараду, не може бити отпуштена као вишак.
Мере решавања вишка запослених
Национална служба за запошљавање, након добијања Програма, врши ревизију истог и предлаже додатне мере решавања вишка запослених као што су преквалификација, доквалификација или додатна обука запослених у циљу запошљавања вишка радника. Ваш послодавац може и да предложи премештај на друго радно место у истој или сродној фирми и у том случају не долази до раскида уговора о раду.
Треба напоменути да, на место, односно за послове запосленог који је добио отказ као вишак, послодавац нема право да запосли друго лице у року од шест месеци од дана престанка радног односа.
Отпремнина
Без обзира на број запослених и број отказа, уколико сте постали вишак, имате право на отпремнину пре раскида уговора о раду што значи да се уговор о раду не може отказати пре исплате отпремнине. Минималан износ је одређен законом и зависи од вашег укупног стажа и просечне зараде у протекла три месеца. Овај износ не сме бити мањи од трећине ваше просечне зараде за сваку годину стажа, односно четвртине по свакој години након десете године стажа. Треба нагласити да се под просечном зарадом подразумева нето зарада увећана за порезе и доприносе који се плаћају из зараде. Такође, просечна зарада не може бити мања од 50% просечне зараде по запосленом у Републици.
На пример, ако сте запослени пет година и имали сте просечну плату 36.000,00 динара, минималан износ ваше отпремнине је 60.000,00 динара (принцип рачунања је следећи - 36.000/3*5), а ако имате 15 година стажа и исту просечну плату овај износ не сме бити мањи од 165.000,00 динара (принцип рачунања је следећи: 36.000/3*10+36000/4*5).
Уколико добијете ново запослење уз ангажовање послодавца у складу са Програмом решавања вишка запослених, немате право на отпремнину јер, у суштини, није дошло до раскида уговора о раду.
Новчана накнада за незапослене
По престанку радног односа имате право, као незапослени, на новчану накнаду, као и на здравствено, пензионо и инвалидско осигурање. Према члану 68 Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, потребно је да се пријавите на евиденцију Националне службе за запошљавање и да поднесете захтев за примање новчане накнаде у року од тридесет дана по престанку радног односа. Основни принцип рачунања износа новчане накнаде се заснива на просечним примањима у протеклих шест месеци који претходе прекиду радног односа и износи 50% просечних примања. Ипак, постоје одређена ограничења у висини накнаде, тако она не сме бити ни виша од 160%, нити нижа од 80%, минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду за месец у којем се врши исплата новчане накнаде. Тако, на пример, ако је износ минималне зараде за одређени месец 16.000,00 динара, новчана накнада за тај месец не може бити мања од 12.800,00 динара, нити већа од 25.600,00 динара.
Постоји и опција да новчану накнаду, целокупан износ који вам следује, добијете једнократно као помоћ при самозапошљавању. |