ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
Информишите се: 29.10.2009. год.
КО РАДИ НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ И ЗАШТО
Увођење ангажовања радника са непуним радним временом фирми може донети одређене бољитке. Оно подразумева бољу прерасподелу рада у смислу смањивања прековременог рада и већу флексибилност предузећа у прилагођавању захтевима тржишта. Такође, у условима нестабилног пословања и економске кризе, овај облик рада фирми обезбеђује додатну радну снагу а да се при том фирма не излаже ангажовању особа којима неће моћи реално да испуни радни дан. Ипак, овим путем послодавац ризикује и да ови запослени буду мање мотивисани од других и да се у мањој мери осећају као пуноправни чланови тима што свакако може да утиче на њихов став према раду. Са ширег друштвеног становишта, примање људи на непуно радно време утиче и на мању стопу незапослености иако у анализи те стопе треба имати у виду да ове особе немају пун радни ангажман. Наиме, иако не значи да сви који раде с непуним радним временом престају да траже запослење са пуним радним временом, број званично незапослених лица се овим путем смањује, што је значајно с аспекта растерећења државног буџета. Такође, запосленима ова врста ангажмана може донети одређене добробити попут више слободног времена за бављење породицом, приватним активностима или другим послом, али има и људи који не би пристали на овакав рад с обзиром на мању финансијску сатисфакцију, могуће мање могућности за напредовање и слично. Када се разматрају добре стране рада са непуним радним временом обично се спомиње и мање стреса и професионалних обољења, као и постепен улазак, односно излазак из света рада. Као лоше стране наводе се, поред већ поменутих, и смањен приступ обукама које организује послодавац, често мања сигурност запослења, слабији приступ додатним видовима осигурања, што све говори да је на свакој особи да у свом случају извага предности и мање и види шта је за њу најбоља опција.
Ситуација у Србији
Све горе поменуто најбоље се види кроз резултате анкете на сајту послови.инфостуд.цом о спремности људи на рад са непуним радним временом, који показују да би 84% од 2.607 анкетираних посетилаца овог сајта прихватило да ради са непуним радним временом, од чега би само 13 посто то учинило невољно. Остали су истакли да би прихватили овај ангажман просто јер је и то посао (33%), зато што би имали више времена за породицу (15%), зато што уз посао могу да студирају (12%), као и да би се могли посветити другом или свом приватном послу (11%). А међу разлозима за одбијање ове врсте радног односа најбитнији је финансијски фактор (8%) а нешто мање се помињу и несигурност радног места и уверење да могу да нађу посао са пуним радним временом. Ипак, до прецизнијих података о томе каква је ситуација у нашој земљи нисмо могли да дођемо, али можемо да претпоставимо да смо по овом питању сигурно ближи ситуацији у Грчкој него у Холандији, и поред тога што је Националном стратегијом запошљавања 2005-2010 превиђен бржи раст запошљавања са непуним радним временом у поређењу са пуним.
Истраживање на нивоу Европе
Са друге стране, од укупног броја запослених у Европи 18% њих ради са непуним радним временом, према истраживању спроведеном у организацији Европске фондације за унапређење квалитета живота и услова рада (European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions), током 1998. године, на 30.557 људи из 15 земаља Европске уније и Норвешке. Од поменутог броја оних који раде непуно радно време, њих 19 посто је принуђено на ту опцију јер не успевају да нађу стално запослење с пуним радним временом. А можемо да претпоставимо да је број оних који раде са непуним радним временом данас, у ситуацији економске кризе, још и већи, нарочито оних који су принуђени на то. Јер и поменуто истраживање је показало да - што је стопа незапослености већа то и број оних који принудно раде непуно радно време расте.
• Полна припадност
Као главни разлог рада са непуним радним временом највећи број испитаника (41 посто) наводи бригу око деце, што указује на нерешено питање чувања деце у појединим земљама, због чега се на рад са непуним радним временом чешће одлучују жене него мушкарци. Шта више, у већини земаља обухваћених истраживањем, у просеку три од четири запослена са непуним редним временом су жене. Студирање је следећи главни разлог рада са непуним радним временом према датом истраживању.
• Године живота
У погледу година живота (истраживањем су обухваћене особе старости од 16 до 64 године) међу запосленима са непуним радним временом преовлађују они који тек улазе у свет рада или излазе из њега, што потврђује и истраживање које је спровео Еуростат (Eurostat Labour Force Survey 2002).
• Ниво образовања
Међу запосленима са непуним радним временом знатно мање има оних који су високо образовани, а оних који су на менаџерским дужностима готово да и нема.
• Заступљеност по делатностима
Рад са непуним радним временом је најприсутнији у просвети, здравству, хотелијерству, ресторанима брзе хране, катерингу, уопште у угоститељству, трговинама, односно у услужним делатностима генерално гледано.
• Разлике међу земљама
Рад са непуним радним временом присутнији је у земљама северне Европе него у земљама јужне Европе. Тако, на пример, у Холандији 43,8 посто од укупног броја запослених ради са непуним радним временом док у Грчкој свега 4,5 посто. Ове разлике се могу објаснити комбинацијом различитих фактора као што су економска развијеност земље, карактеристике њеног тржишта радне снаге, начин на који је у земљи решено питање чувања деце, порески систем, социјално осигурање и слично.Такође, рад са непуним радним временом не могу сви себи да приуште јер подразумева мања примања, што је још један разлог због чега је оно и присутније у економски развијенијим земљама у којима је цена радног сата виша.
• Различите форме непуног радног времена
Рад са непуним радним временом може да се подели на рад са знатним (од 20 до 34 сата недељно) и са незнатним радним временом (до 19 сати недељно). Највише испитаника, њих 38 посто, као најпожељнију опцију непуног радног времена сматра рад од неколико дана у недељи с пуним радним временом и неколико дана слободно, на пример три дана радна, а два нерадна и обрнуто. Следећа пожељна опција је скраћено радно време сваког радног дана у недељи и 26% испитаника би изабрало ту могућност. Њих 20% би изабрало флексибилно радно време уз поштовање одабраног броја сати, с тим да би радно време у току дана било клизно или би се сами дани којима се ради мењали, али уз претходно благовремено достављање радног распореда. И, на крају, 12 посто испитаника би желело дужи период рада с пуним радним временом после којег би уследио дужи период слободних дана. |