ИНФОРМИШИТЕ СЕ
| ИНФОРМИШИТЕ СЕ
|
Информишите се: 29.10.2009. год.
КРИЗА МЕЊА ПОЗИЦИЈУ ЗАПОСЛЕНИХ И СИНДИКАТА
Истраживањем је обухваћено 418 извршних директора, а 60 одсто њих мисли да улазимо у еру смањеног ризика, веће регулативе и слабијег привредног раста. Већина извршних директора верује да новонастала реалност подразумева штедљиве, опрезне потрошаче и значајнију интервенцију државе. Према мишљењу већине испитаника криза суштински мења капитализам јер престаје вера у неолиберализам и идеологију саморегулативности тржишта, а даљи економски развој тешко да ће и даље бити финансијски покретан на исти начин од времена укидања златног стандарда. Национализација се неће зауставити само на пропалим банкама већ ће се проширити и на друге кључне индустрије, а то ће донети лимит у заради и бонусима извршних директора. Данас се на државне интервенције више не гледа као на контрапродуктивне мере које ремете, иначе, савршене законитости тржишта. Чак 70 одсто испитаника подржава државне интервенције у банкарском сектору као што су куповина деоница или национализација и верују да ће предузете мере имати дугорочне позитивне ефекте на њихово пословање. Долази до померања центара моћи у правцу јачања улоге државе, потрошача и кредитора, док позиција запослених и синдиката слаби. Већина анкетираних верује да ће се у предстојећем периоду морати радити више и теже за мању добит. Компаније ће настојати да одрже своју репутацију због чега анкетирани директори мисле да се буџети за рекламу и маркетинг неће смањивати. Међутим, очекује се да ће сви постати опрезнији и мање спремни да ризикују, бар у наредне две године. У сваком случају психолошки ефекти рецесије ће потрајати због чега испитаници рачунају на конзервативно банкарство, штедљиве купце и већу регулативу. Дошао је крај лабаве монетарне политике, завршено је с позајмљивањем без покрића и надуваним ценама некретнина. Истраживање показује да се дешава више од тога што је уобичајено за рецесију као што је гомилање кеша, избегавање ризика и смањење броја запослених. Наиме, половина испитаника наводи да се њихов пословни модел значајно променио под утицајем рецесије, што је тренд присутан и у не-финансијском сектору. Многе претпоставке које су биле у основи глобалног финансијског система нестају као што је неприкосновени аксиом да је циљ пословања максимално увећање вредности деоница. Међутим, о финансијској кризи се не може говорити само популистички у светлу отпуштања запослених, смањених примања извршних директора и стимулативних мера државе. Због високог степена глобализације и међузависности држава криза се муњевито проширила са Wалл Стреет-а широм света, због чега неки аналитичари верују да ће реакција на то бити ново доба деглобализације. Према извештајима Светске банке трговина на глобалном нивоу драстично опада и то темпом који није забележен у последњих 80 година. Како је Кина највећи светски извозник смањена потражња на глобалном нивоу ће сигурно довести до тога да милиони људи остану без посла у тој земљи, али иако ће кинеска економија бити снажно погођена светском кризом огромне девизне резерве од $2 трилиона, којима Кина располаже, биће ефикасно средство борбе с кризом. Финансијска криза није само економска криза већ се ради о кризи која има и своје геополитичке последице. Неки аналитичари верују да се неприкосновена доминација САД завршава с овом кризом и да ће САД и ЕУ морати да прихвате да деле моћ са земљама БРИЦ (Бразил, Русија, Индија и Кина). Реформисање међународних финансијских институција је први корак на том путу. Међу БРИЦ земљама очекује се да ће Бразил бити једна од малобројних економија која ће успети да избегне рецесију и одржи позитиван трговински баланс, зато што приходи од извоза чине само 14 посто бруто националног дохотка те земље, док девизне резерве износе $200 билиона. Индија ће према проценама аналитичара вероватно успети да одржи раст бруто националног дохотка од 5 одсто, а уколико се буде суочила са буџетским дефицитом тешко да ће моћи да га финансира с обзиром недовољне девизне резерве. Ипак, на Русију се гледа као на најслабију карику у ланцу БРИЦ земаља уколико цене енергената наставе са падом што би могло да угрози буџет земље, али с друге стране треба имати у виду да су резерве у злату и девизне резерве Русије треће по величини у свету. За Европу криза представља претњу од поделе на богате и сиромашне земље у ком случају би криза могла да буде крај европског сна источноевропских земаља. Што се тиче земаља у развоју криза за њих подразумева мање ресурса због чега ће локалне владе морати да врше прерасподелу средстава намењених здравству, образовању и економском развоју што ће довести до извесних друштвених тензија. Ипак, САД се суочава са највећим изазовом од свих земаља, прво зато што се Wалл Стреет види као узрочник кризе, а на амерички економски модел се све више гледа као на нешто што дефинитивно губи сјај и привлачност у односу на алтернативне моделе капитализма у европским земљама и Кини. У сваком случају криза је шанса за нови почетак и могућност да се свет учини бољим местом за живот, а за почетак верујемо да ће позитивни ефекти кризе бити мањи буџети за наоружање широм света. |