АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
у Београду
САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕДРЖАВА ЗАБОРАВИЛА НА МЛАДЕ
У медијима је ових дана покренута кампања за реформу пензионог система од стране „најодговорнијих“ представника Владе (подпредседник Јован Кркобабић) која иде у смеру смањења издвајања из републичког пензионог фонда.
Наравно ове „најновије“ мере штедње за издвајања из Буџета су већ опипавале пулс јавности за време мандата једне од претходних „демократских“ Влада, али због нестабилне политичке позиције тадашње владајуће коалиције, нису прошле. За разлику од претходне кампање у којој су разматране разне опције померања старосне границе за одлазак у пензију, овај пут се појављује само једна и то најдрастичнија, у којој се ова граница и за жене и за мушкарце помера на 65 година старости.
Поред разних изнетих ставова „за“ и „против“ најављених промена од стране различитих интересних страна, који се ових дана могу видети у медијима, изостало је једно, по нама можда и најважније питање – Да ли је ова држава заборавила на своје младо радно способно становништво?
У општој трци представника Владе за проналажењем разних хитних једнократних „мера“ за смањење Буџетског дефицита, Влада је изгубила све критеријуме социјално-одговорне политике и не придржава се чак ни постојећих, усвојених стратегија развоја. Чак се излази са ставовима да је нормално да се средњорочне стратегије мењају. Подсећамо представнике власти и јавност да су за сваку стратегију одвојене позамашне суме новца из Буџетских средстава. Оно што овом приликом наглашавамо, у свакој од стратегија развоја појединих сектора српске привреде и ванпривреде, један од приоритетних циљева и услова за даљи развој била je промена старосне структуре запослених у корист запошљавања младих. У прилог томе говоре и сви статистички подаци из којих се може видети да је просечна старосна структура запослених у Србији изнад 45 година старости, што поред осталих фактора значајно утиче на мању продуктивност рада. Овај однос је најизраженији у јавном сектору, док се у приватном сектору могу видети сасвим супротне тенденције. Јасно је да и реформе јавног сектора морају ићи у правцу промене постојеће старосне структуре запослених. У својим критикама поменутог предлога поједини синдикати пре свега настоје да бране позиције свог многобројнијег „старијег“ чланства, али је Конфедерација слободних синдиката свесна да без младе радне снаге, која је физички способнија и стручно образована за савремене начине привређивања, нема развоја ни једне озбиљне економије, па ни будућности синдиката у Србији.
Продужавањем старосне границе за одлазак у пензију на 65 године држава свесно смањује број нових радних места за младе радноспособне људе за више хиљада радних места. У овој тешкој социјално-економској ситуацији, када је број незапослених већ достигао цифру од 1 милион, када привредна активност стагнира, када нема нових инвестиција, држава (односно власт) шаље поруку младима да на њих не мисли и да ће морати да се сналазе за посао сами, најчешће радећи на црно или преко омладинских задруга, без икаквих права из радног односа, или да потраже посао у некој другој земљи.
КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
|