16.10.2008.

НЕ ИСМЕВАЈ КОЛЕГУ

Код нас се све чешће у јавности користи термин �мобинг�, који подразумева поступке који нису само физичке већ и психичке природе, а за последицу имају понижавање жртве.Мобинг означава углавном психичко злостављање.

Мобинг потиче од енглеске речи �моб�, што значи злостављање и линч, а Србија неће добити �закон o мобингу�, како рекоше наши читаоци на веб-сајту, него закон о спречавању злостављања на раду, којим ће држава поставити основе за заштиту запослених од физичког, психичког и сексуалног злостављања на послу. Реч мобинг, притом, означава углавном психичко злостављање, које не мора бити толико уочљиво већ обично има врло суптилне и на први поглед безначајне вербалне и друге поруке.

Српски језик можда нема најпрецизнији израз за такву врсту шиканирања запослених, али је управо реч �шикана� некада коришћена у радним споровима пред судом. Можда је наприкладнији термин �непријатељско понашање�. Реч је о лошем односу једне или више особа у радној средини према одређеном запосленом, са циљем да се омаловажи његова личност и рад. Нека истраживања показују да су жртве најчешће управо радници који су вредни и који се својим понашањем и резултатима на одређени начин разликују од већине.

Појам �мобинг� користи се у Шведској, Немачкој и Италији, а �морално узнемиравање� и �харасмент� у Француској, док Американци и Британци углавном говоре о насиљу и агресији на радном месту.

� У употреби су још и термини �злоупотреба рада� и �виктимизација на послу�, као и �психички терор�. Код нас се све чешће у јавности користи термин �мобинг�, који подразумева поступке који нису само физичке већ и психичке природе и који се понављају током одређеног периода времена, а за последицу имају понижавање жртве. Реч је о поступцима којима се повређује људско достојанство, приватност и интегритет личности � објаснила је адвокат Тања Дробњак, један од аутора модела закона о спречавању злостављања на раду.

�Услед честог понављања и дугог трајања непријатељског понашања долази до значајних менталних, психосоматских и социјалних патњи�, написао је у �Енциклопедији мобинга�, шведски психолог Хајнц Лајман, који је управо и �измислио� мобинг 1984. године.

Напади који утичу на могућност комуникације жртве су, на пример, стално излагање запосленог критикама на рачун његовог пословног и приватног живота, затим усмене и писане претње, као и ограничавање комуникације. Атаци на социјалне контакте су изолација и игнорисање запосленог, а напади усмерени на репутацију жртве су исмевање, ниподаштавање или оговарање запосленог, наводи шведски психолог у �Енциклопедији мобинга�.

Посебна категорија су напади који утичу на професионални рад � када се запосленом дају само безначајни радни задаци или када му се не дају никакви задаци или, пак ако добија задатке који су �нереално тешки� како би се дискредитовао у смислу да �није способан ни то да уради�. Некада се жртви мобинга дају и опасни радни задаци, који могу утицати на здравље или телесни интегритет.

Дакле, Запад је направио читаву науку од мобинга, дефинисао је вертикални и хоризонтални мобинг. Први се догађа у односу шеф � радник, при чему може и запослени малтретирати шефа, а не само шеф запосленог. Хоризонтални мобинг се догађа између запослених на истој хијерархијској лествици.

Постоји и �серијски мобинг� � када једна особа по одабиру �уништава� једног по једног запосленог, а то за последицу има �секундарни мобинг� који се огледа у посебном психичком стању осталих запослених који без успеха покушавају да изађу на крај са серијским мобингом.

Модел будућег српског закона о спречавању злостављања на раду прецизно је дефинисао психичко злостављање. То је �свако грубо кршење општеприхваћених правила моралног и часног понашања којим се повређује психички интегритет и достојанство личности, без обзира на то да ли се врши усменим говором, писаним путем, радњом, гестом, изразом лица или на други начин, а нарочито прогањање, понижавање, вређање, исмевање, ругање, претраживање, одузимање и оштећење личних ствари, опреме и података, као и други облици повреде приватности, изазивање непријатељства према једном лицу или групи лица позивањем на бојкот или стављањем на 'црне листе' и онемогућавање комуницирања са другима, односно остваривања личних и социјалних контаката�.

Казне за злостављаче

Поступак пред судом због мобинга, као и интерни поступак пред послодавцем, може, према моделу закона, покренути радник који је злостављан, синдикат, професионално удружење чији је запослени члан, али и послодавац. Пред судом поступак може да покрене и организација грађана која се бави заштитом људских права.

Послодавац може да забрани злостављачу да прилази жртви, да премести злостављача на друго радно место, па и да га удаљи са рада. Ако не испуни налог из пресуде, мораће да плати новчану казну. Жртва има право на накнаду штете.

А. Петровић

објављено: 16/10/2008