АКТИВНОСТИ
| АКТИВНОСТИ
|
15.05.2008.
МОБИНГ НА ПОСЛУПонижавајући послови, оговарање, сталне контроле и критике од стране колега и руководства...
Уколико сте „поштењак” који је открио неправилности у пословању руководства, приправник или особа пред пензијом, ако различити и ексцентрични, или, пак, физички инвалиди, или вишак радне снаге – спадате међу оне који могу да постану жртве мобинга.
Мобинг је, према дефиницији, психичко малтретирање на радном месту које подразумева: давање понижавајућих послова раднику, оговарање, сталне контроле и критике од стране колега и руководства, нападе на здравље запосленог (не добија боловање, годишњи одмор, сексуално га узнемиравају...), премештање у другу канцеларију, непозивање на састанке, одузимање средстава за рад (синдром празног стола), претрпавање обавезама – синдром пуног стола...
Циљ мобинга је да се запослени присили да напусти радно место и тако економски још више деградира. Радна средина у којој преовладава овакво понашање препознаје на основу наредних одлика: такмичарска средина са култом каријеризма, строго хијерархијска структура, наглашена брига о економској добити уместо о међуљудским односима, недостатак међусобног поштовања, недовољно дефинисане радне улоге и недостатак професионалности.
Једно истраживање Инфостудовог сајта за запошљавање www.poslovi.infostud.com показало је да 12 одсто испитаника признаје да су били жртве неког облика злостављања на послу. Највећи број посетилаца сајта, 60 процената, сматра да је мобинг веома присутан у Србији. У Београду постоји више служби које помажу жртвама насиља на радном месту – Стоп мобинг, Антимобинг центар, Виктимолошко друштво и други.
Виктимолошком друштву Србије (ВДС) са службом ВДС инфо и подршка жртвама прошле године се јавило 119 особа које су се жалиле на насиље на радном месту: 85 жена и 34 мушкарца. Према речима Јасмине Николић, руководиоца ове службе, жртвама мобинга не нуде се коначна решења већ алтернативе. Тиме се, према њеним речима, особа ојачава да изађе из проблема.
Јасмина Николић истиче да су им се јављале жене разних занимања – од чистачица до професорки на факултетима, звали су их и из државних и приватних фирми, из војних, полицијских и здравствених установа. Жртве мобинга овде могу да добију потребне информације, емоционалну подршку, упућивање на друге организације и подршку на суду.
Магистар психологије Ивана Ковачевић са Факултета организационих наука објашњава како мобинг утиче на функционисање породице. Према њеним речима, данас је теже него икада направити границу између приватног и професионалног живота – оно што се дешава на послу пројектује се и на приватном плану.
– Људи који дуже време трпе било какав вид угрожавања на послу, после извесног времена морају да пронађу неки вентил за те фрустрације. Врло је вероватно да ће породично окружење бити оно у коме ће таква особа покушати да испразни негативна осећања. Агресија се помера ка слабијима и онима од којих се очекује да имају највише капацитета за пружање разумевања и толеранцију. Обично су то чланови породице. Неретко се дешава да особа која на послу трпи угрожавање било које врсте постаје после извесног времена и сама насилник у породици. Последице мобинга које се осећају у породици не зависе само од врсте и интензитета притиска који особа трпи на послу, већ и од тога колики значај она придаје свом професионалном животу. Стога су често колатералне жртве мобинга управо породице оних људи који се баве врло престижним занимањима – истиче психолог Ивана Ковачевић.
Милица Лежајић објављено: 15/05/2008
|